Do ove odluke Nikozije došlo je, uz ostalo, i zato što već četvrtu godinu zaredom Kipar ima najveći broj migrantskih zahteva za azil srazmerno broju stanovnika, gledano na zemlje Evropske unije u čijem se sastavu nalazi od 2004. godine. 

Uredba kiparske vlade predviđa kontrolu i efikasan nadzor duž cele "zelene linije" radi sprečavanja daljeg ulaska državljana trećih zemalja koji nemaju boravišnu dozvolu ili važeću putnu ispravu, saopštile su vlasti. Trenutno žilet ogradu postavljaju nadomak mesta Astromeritis, Peristeron i Akakija, u dužini od oko 30 kilometara na južnom delu tampon zone pod kontrolom snaga UN (UNFICYP).

Ističe se i da je reč o odbrani zemlje "od ilegalne imigracije i metoda kojim Turska planira da još jednom pogodi Republiku Kipar".

Naime, Turska je izvršila invaziju Kipra 1974. godine, od kada pod okupacijom drži 37 odsto zemlje, da bi 1983. godine proglasila "Tursku Republiku Severni Kipar" - koju osim nje ne priznaje nijedna država. Sve vreme grčki i turski deo razdvaja "zelena linija" - pojas pod kontrolom UN koji je na nekim mestima širok i desetak kilometara.O postavljanju žilet ograde, kao vršenju suverenog prava Nikozije, obavešteni su Evropska unija, Ujedinjene nacije i "nekoliko ambasadora". Ovim su vlasti odgovorile opozicionim optužbama da je zapravo reč o akciji "uspostavljanja granice Republike Kipar". Ministar unutrašnjih poslova Nikos Nouris rezolutno je izjavio da "apsolutno ne postoji namera da se napusti tampon zona", niti da bude uspostavljena granična demarkaciona linija.

Mere po pitanju migracija moraju da postoje jer ima mnogo "rupa" i mnogi ilegalni migranti prelaze sa severa, što narod razume, međutim, potrebna je sigurnost da to na kraju neće izazvati probleme našim stanovnicima, upozorio je predstavnik Astromeritisa Aris Konstatinou u izjavi za Sajprus mejl.
Dodatno obezbeđivanje "zelene linije" u blizini mesta Astromeritis, Peristeron i Akakija zabrinulo je lokalne poljoprivrednike. Oni strahuju da će doći u pitanje njihov normalan život, zbog opasnosti da više neće moći da pristupe obradivom zemljištu čiji su vlasnici.

Mnogi seljani žive, rade ili samo imaju njive u tampon zoni, a navodi da će biti postavljene kapije da bi poljoprivrednici imali pristup imovini ostaju nejasni, iznosi Konstatinou. Ko će tim kapijama upravljati, ko će ih otvarati, zatvarati, za koga i kada, pita.

Po rečima ministra policije, država će poljoprivrednicima pružiti sve vidove podrške koji su im potrebni. Deo opozicije analizira ovu odluku vlade kao davanje goriva rukovodstvu kiparskih Turaka i Turskoj kao njihovom pokrovitelju, koji žele da odustanu od dogovorenog federalnog okvira za ujedinjenje Kipra, jer forsiraju stvaranje dve nezavisne države. Vlasti kritiku opovrgavaju i odavno optužuju Ankaru za aktivno ohrabrivanje migranata na podnošenje zahteva za azil u Republici Kipar da bi "promenili demografski karakter ostrva". Ovde je bračna industrija, odnosno legalizovanje boravka migranata sklapanjem fiktivnih brakova, u takvom zamahu da su nedavno brojne strane ambasade oštro kritikovale vlasti zbog nečinjenja na zatvaranju industrije lažnih brakova.

Snažna ambicija Turske da na ostrvu nastanu dve suverene države jedan je od razloga za vidljivu diplomatsku aktivnost. Kiparski ministar unutrašnjih poslova Nouris sastao se u ponedeljak, 8. marta, na Samosu sa grčkim ministrom za migracije i azil Notisom Mitaračijem, a danas je italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo u Nikoziji preneo šefu kiparske diplomatije Nikosu Hristodulidisu da Italija ne prihvata rešenja suprotna postignutim sporazumima i rezolucijama Ujedinjenih nacija, što znači federalizaciji ostrva.

U Ženevi će se 27.-29. aprila sastati predstavnici grčkog i turskog dela Kipra, kojima će domaćin biti predsednik UN Antonio Gutereš. Uz pomoć Grčke, koja je garant nezavisnosti Republike Kipar, Turske i Velike Britanije, biće procenjene šanse za nastavak pregovora. 

Da takva šansa zaista mora da bude procenjena svedoći prošlogodišnji spor oko vlasništva nad rezervama gasa i nafte u pomorju istočnog Sredozemlja, kada je turska Ratna mornarica zašla u teritorijalne vode koje smatra svojim, da bi obezbedila istraživačkim brodovima rad na proceni efikasnosti eksploatacije energenata.

Sa druge strane, Di Majo i Hristodulidis su razgovarali upravo o jačanju saradnje u oblasti energetike, jer su italijanski "Eni" i francuski partner "Total" osigurali pravo istraživanja nafte i gasa u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Kipra. Italija, naglasio je Di Majo, podržava predlog Evropske unije o održavanju konferencije o istočnom Sredozemlju. 

Pripreme za konferenciju su uveliko u toku, a dvodnevni skup u Ženevi pod pokroviteljstvom UN svakako je u toj funkciji.U Nikoziji je 5. marta u službenoj poseti boravio visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Đozep Borelj, koji je istovremeno i potpredsednik Evropske komisije. "Problem Kipra je očigledno problem EU: Kipar je zemlja članica Unije, sada i posle ponovnog ujedinjenja; regionalna stabilnost i prosperitet u istočnom Mediteranu tesno su povezani sa rešenjem kiparskog problema", napisao je Borelj u tekstu za EEAS, diplomatsku službu EU, pod naslovom "Vreme je da se ponovo angažujemo za mir na Kipru". Što pre EU bude potpuno uključena u obnovljene razgovore o rešenju, to bolje, ocenio je Borelj.

On je podcrtao - "kiparsko pitanje je takođe važno za šire odnose između Turske i Evropske unije", koji se "podjednako približavaju prekretnici posle posebno teške 2020. godine", pa su napredak i uspeh u razgovorima o Kipru "od ključnog značaja za regionalnu stabilnost i sveukupni mir u svetu". 

Istovremeno je stav Turske koliko neskriven, toliko nepromenjiv. "Jasno je da model federacije, o kojem se pregovara više od 50 godina, nije bio u stanju da reši pitanje Kipra zbog mentaliteta kiparskih Grka 'Ja sam jedini vlasnik ostrva'", izjavio je 4. marta predsednik turskog parlamenta Mustafa Sentop u Ankari, poručivši, tokom sastanka sa premijerom nepriznate Turske Republike Severni Kipar Ersanom Sanerom, da Turska podržava kiparske Turke u zahtevu za "dve države jednakog suvereniteta". A predsednik samoproklamovane države Ersin Tatar poručuje da uključivanje Evropske unije u pregovore ne dolazi u obzir "zbog pristrasnosti Brisela". (kraj) dep