Kriminal "belih okovratnika", oduvek visokoprofitabilan, opstaje koliko god se države, njihove službe ili internacionalne organizacije trudile da ga umanje, kada već ne može da bude iskorenjen.

U najnovijoj međunarodnoj operaciji koju je predvodio Interpol učestovale su 24 države (iz Evropske unije - Francuska, Grčka, Španija, Portugalija) i u periodu od 28. marta do 2. aprila u Africi i Evropi je spaseno 500 žrtava trgovine ljudima, među kojima su i deca. Otkriveno je i 760 nelegalnih migranata. 

Države koje su izvor, tranzit ili odredište ovog kriminala razmenjivale su obaveštajne podatke u operaciji "Stop" (Weka), što je dovelo do 195 hapšenja. Zbog trgovine ljudima slobode je lišeno 88, a 63 na osnovu optužbe za krijumčarenje ljudi. Preostali su privedeni po osnovu drugih krivica, od falsifikovanja dokumenata, do dela vezanih za narkotike. 

"Operacija "Stop" je još jednom pokazala koliko su krijumčarenje migranata i trgovina ljudima usko povezani, posebno u globalnoj zdravstvenoj krizi, kada najugroženiji očajnički žele da pobegnu od teškoća - koje kriminalne mreže žele samo da pretvore profit", saopštio je Interpol.U Maroku je uhapšeno 49 krijumčara migranata, u Španiji su uhvaćena dvojica ključnih ljudi za transport migranata u gumenim čamcima ili kamionima sa prikolicom. Sudanska policija je privela 20 ljudi, među kojima su pojedini pokušali da žrtve prebace na Bliski istok, a spaseno je oko 100 dece čiji je rad eksploatisan u fabrici plastike.U Južnoj Africi policija je upala u fabriku ćebeta, uhapsivši pet kineskih državljana i spasivši 17 malavijskih žrtava, koje su prijavile da su imale 15-časovno radno vreme, bez hrane i pauze, a bile zatvorene u skladištu, gde su spavale na podu i trpele fizičko zlostavljanje, navodi Interpol između ostalog.

Ovaj kriminalitet karakteriše velika "tamna brojka", odnosno razlika između stvarno izvršenih krivičnih dela trgovine ljudima i broja krivičnih dela koja su otkrivena. Pouzdan broj dece, žena i muškaraca koji su uhvaćeni u ralje trgovaca ljudima nemoguće je saznati. Na njima ne zarađuju samo krijumčari. Kupci žive "robe" takođe stiču enorman profit iz prinudne seksualne ili radne eksploatacije, preko prosjačenja takođe pod prinudom i na različite druge načine. 

Dugovečnosti takvog biznisa pogoduju, uz ostalo, tesne veze između pojedinih kriminalnih mreža i različitih, ali odmetnutih, struktura država.

Iz mnogo razloga, unapređenje odgovora na krijumčarenje/trgovinu ljudima uvršteno je u Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija. (kraj) dep