Sima Andrejević Igumanov (1804. - 1883.) rođen je i preminuo u Prizrenu, u bogatoj trgovačkoj porodici. Njegov otac Andreja nosilac je Ordena Takovskog krsta prvog stepena i Ordena knjaza Danila petog stepena, zbog velikog finansijskog doprinosa u pripremi i organizaciji Prvog srpskog ustanka.

Nastavljajući porodičnu tradiciju, Sima Andrejević Igumanov radio je u Carigradu, Odesi, Kijevu, a potom bogatstvo preneo u Srbiju, pomažući omladini da se obrazuje, a manastirima i crkvama da se revitalizuju. Jedan je od najznačajnijih prosvetnih zadužbinara u 19. veku. U Prizrenu je 1872. podigao zgradu za Bogoslovsko-učiteljsku školu, poznatiju kao Prizrenska bogoslovija, u kojoj je školovanje bilo besplatno.

Sredstva za finansiranje bogoslovije obezbedio je podizanjem palate na Terazijama, koja je postala Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca i imala značajne redovne prihode. 

Sav imetak zaveštao je Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sahranjen je u porti Manastira svetog Marka Koriškog, iznad sela Koriše kod Prizrena. U takvim, malim crkvama koje su bile vlastelinske zadužbine, čuvane su knjige, među njima i rukopisne, kao i relikvije sklonjene iz centara poput Peći ili Dečana. Manastir je miniran po dolasku KFOR-a.Kad je reč o Igumanovoj palati u Beogradu, ona je nacionalizovana posle rata i revolucije i tek 1991. godine vraćena Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Međutim, 1950. godine tadašnji omladinci su, tvrdi se, macolama oštetili skulpturu "Sima Igumanov sa siročićima", a kasnije su nestali i kalupi po kojima je odlivena, a koji su čuvani do 1999. godine u Prizrenu. Na predlog zamenika gradonačelnika Gorana Vesića po pronađenim fotografijama skulptura je rekonstruisana i postavljena na originalno mesto u prisustvu inicijatora, ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića i patrijarha Porfirija.

Na rekonstrukciji je akademski vajar Zoran Kuzmanović radio, kako je rekao, oko tri godine.

"Radovi su bili zahtevni, jer je skulptura imala više od 30 delova koji su bili pokidani ili devastirani, kao i oko 35 do 40 odsto nedostajućih delova originalne skulpture", objasnio je Kuzmanović. 

Tako je Igumanova palata najzad dobila izgled koji je nedostajao starim Beograđanima i svima koji su u ona vremena dolazili u prestonicu, a grad dobio priliku za stvaranje nekih novih sećanja. (kraj) dep