BEOGRAD -
U Nemačkoj je danas pokrenut trogodišnji psihosociološki eksperiment u kome 122 građanina naredne tri godine primaju bespovratni mesečni minimalac od 1.200 evra bez obaveze da rade, s ciljem da tim Instituta za ekonomska istraživanja utvrdi šta novac radi ljudima i kako menja život i stavove učesnika.
Istraživanje će obuhvatiti više od 141.000 ljudi, da bi rezultati istraživanja možda napravili pomak ka uvođenju osnovnog prihoda u visini minimalne zarade.
Učesnici u naučnom istraživanju kojima će mesečno biti poklanjano 1.200 evra nisu bili u obavezi da dokažu imovno stanje, nemaju obaveze prema finansijerima projekta i tokom eksperimenta mogu da rade šta žele i koliko žele. Dužni su jedino da popune sedam onlajn upitnika tokom trajanja studije.
Privatni donatori su obezbedili 5,2 miliona evra, to jest 43.200 evra po učesniku, i oslobođeni su plaćanja poreza na svotu investiranu u eksperiment. Njihovim sredstvima biće plaćeno i 1.280 ljudi koji će na svakih pola godine da popunjavaju upitnike, a naknada će se obračunati za vreme koje su na to utrošili. Vođa istraživačkog tima Jirgen Šup kaže da će učesnici biti testirani iz ugla kako se ponašaju kada su tri godine nemaju egzistencijalne brige.
Traže se i odgovori na pitanja da li će ispitanici poklonjeni novac da troše ili će štedeti, da li će prestati da rade ili smanjiti intenzitet rada, da li će biti socijalno solidarniji i više pomagati onima koji nemaju.
U Nemačkoj je 2014. godine započeta "naizgled utopijska ideja" osnovnog prihoda, u okviru koje je 600 ljudi godinu dana primalo 1.000 evra mesečno, a rezultati su pokazali da "niko nije postao lenj". Naprotiv, učesnici projekta živeli su zdravije, bili društveno aktivniji, pohađali obuke ili pokretali mali privatni biznis, navodi se na vebsajtu mein-grundeinkommen.de. (kraj) dep
.png "Preventivni pregledi muškaraca")
