Pozivajući se na anketu koju je naručio od instituta Jugav (YouGov), portal navodi da je 40 odsto ispitanika reklo da bi se uselilo u takav stan, a za 16 odsto presudno je da je je zločin bio davno.

Više od trećine, 37 odsto, se nipošto ne bi uselilo u prostor gde je neko nekada bio ubijen, dok je nešto manje od četvrtine, 23 odsto, reklo da nije sigurno.

Institut je anketirao 2.051 ljudi iz reprezentativnog uzorka za Nemačku.

Među njima, 32 odsto je sigurno da bi se iselilo iz stana da sanzaju da je u njemu bilo počinjeno ubistvo, a od toga 15 odsto bez obzira kada se ono desilo, dok bi 17 odsto odlučilo prema tome koliko je od onda prošlo vremena.

Više od dve petine, 43 odsto, insistra da ni u kom slučaju ne bi mrdnulo iz stana.

Na pitanje bi li kupili nekretninu krvave istorije po povoljnijoj ceni, sa da je ponovo odgovorilo 40 odsto, a među njima znatno više muškaraca nego žena: 53 naspram 28 odsto.

Inače, nekretnine koje su mesto nasilnog zločina zaista su često povoljnije za prodaju ili iznajmljivanje.

"U stručnim krugovima govorimo o umanjenju vrednosti koje, zavisno od vrste, stepena nasilja i proteklog vremena vrednost stana obara za između 10 i praktično 100 odsto," rekao je Mihael Šik (Michael Schick), direktor istoimene berlinske agencije za nekretnine.

Koliko zločin ljude odvraća od nekretnine umrljane zločinom pokazuje kuća "Rotenburškog Kanibala" Armina Majvesa (Meiwes). Njegovu kuću niko, ni posle drastičnog obaranja cene, godinama niko nije hteo da kupi, dok u aprilu konačno nije izgorela.

Majves je 2001. ubio jednog poznanika sa interneta, raskomadao ga i pojeo delove tela. Uhapšen je krajem naredne godine i doživotnu kaznu izdržava u Kaselu. (kraj) dep/mk