Napominjući da je važno je prepoznati u kakvoj su migrantkinje situacijii profesionalno im pristupiti, ona je objasnila da to podrazumeva i poznavanje kulturnih neobičnosti žena kojima je potrebno pomoći.

"Psihološka podrška je ključna u zaštiti migranata, pogotovo osetljivih kategorija kao što su žene i devojčice", naglasila je Bradić.

Prema njenim rečima, vrlo je teško konstantno imati na usluzi prevodioce sa znanjem jezika kojim migranti govore, pošto je migrantska ruta promeljiva, pa se i jezici menjaju.

Kulturne barijere su bitne, jer ljudi imaju predrasude prema tome šta drugi ljudi rade i šta njihova ponašanja predstavljaju, predočila je Bradić.

Ona je primetila da se u proteklih pet ili šest godina promenila "konfiguracija ili demografija samih migranata", među kojima sada uglavnom dominiraju muškarci, umesto porodica, žena i dece, kao što je to ranije bio slučaj.

Pozivajući se na podatke iz avgusta ove godine, Bradić je precizirala da 94 odsto migranata koji borave u prihvatnim centrima u Srbiji čine muškarci.

Prema njenom zapažanju, žene retko putuju same, a ako i putuju same, često se priklanjaju grupi u kojoj ima muškaraca, što ih dodatno izlaže rizicima eksploatacije, rodno zasnovanog nasilja i ostalim tipovima nasilja.

Ukoliko uopšte prihvate da govore o problemima. migrantkinje se uglavnom žale na seksualno nasilje, ukazala je Bradić.

Ona navodi da te žene dolaze iz okruženja u kojima je rodno bazirano nasilje prilično prisutno, često nisu ni svesne da im je potrebna pomoć i zato se retko odlučuju i da je zatraže.

Kako je naglasila, edukacija je zato vrlo bitna da bi se ostvario odnos poverenja sa migrantkinjama i mogla da im se pruži zaštita.

S obzirom da je vreme ključno za sticanje poverenja, veoma je teško ostvariti takav odnos na ruti koja je tako dinamična kao ova, s obzirom na to da migranti kroz nju brzo prolaze, zaključila je Bradić. (kraj) zvs/kt/dj