Tamo gde se nostalgija sreće sa mislima o budućnosti, novo sa starim, a širina festivala na otvorenom sa industrijskim zvukom klubova – tamo se rađa i živi berlinski Keinemusik.

Svi koji su jednom osetili prve zrake sunce u ranim jutarnjim časovima, dok basovi iz zvučnika mts Dance Arene i dalje komanduju, znaju kakav je to neponovljiv osećaj koji se jednostavno ne može opisati rečima, već ga je potrebno osetiti.

Svi se svake godine zbog toga vraćamo na najveći podijum za ples pod otvorenim nebom.

A u toj igri, jedan od, po pravilu, najposebnijih osećaja na Exitu, jeste momenat u kom nakon četiri dana đuskanja noge postanu umorne, ali veoma brzo taj umor zameni svest o tome da se festival uskoro završava.

Od tog trenutka, jedina mantra koja odzvanja u glavi jeste „ne želim još da krenem kući“. 

Ova ekipa ne samo da će zatvoriti svima omiljenu binu, već će žurku nastaviti i na zvaničnom afteru, tako da ćemo se sa njima družiti najmanje šest sati! 

Keinemusik opisuju kao kolektiv. Iako jesu grupa, takođe su i mnogo više od toga – na prvom mestu prijatelji.

Pod ovim imenom zajedno deluju još od 2009. godine, dok se ekipa proširivala novim poznanstvima.

Poslednje večeri na Exitu, pred nas će izaći Rampa, Adam Port i &Me. U pitanju je ekipa koja se ne opterećuje žanrom, a kada su u pitanju žurke, od samog početka vole da drže stvari pod kontrolom – od izrade flajera, preko vizuelnog spektakla, do, naravno, muzike.

Nisu im strane ni ironija i komedija, pa njihovo ime u bukvalnom prevodu znači „Nema muzike“.

Okuplili su se u klabing prestonici sveta, Berlinu, odakle su počeli da šire svoj uticaj na svetsku klabing scenu.i.

Iako bliski saradnici, pojedinačno su veoma različiti.

Rampa svu koncentraciju ulaže u produkciju i „less is more” pristup, sa savesnim izborom kad i gde nastupa. &Me je na neki način njegova suprotnost – upao je u muzičku priču iznenada i više se oslanja na instinkt i zabavu, ali to svakako ne znači da je neozbiljan. 

Ne postoje visine elektornskog sveta koju momci nisu dosegnuli – sve što zamislite, imaju u svojoj biografiji.

U dva sata savršenstva nalazi se samo delić onoga što možemo da očekujemo od maratonskog nastupa na zatvaranju mts Dance Arene, Exitovog hrama elektronske muzike.

Vođeni tribalnim perkusijama i zavodljivom, emotivnom melodijom, njihova produkcija donosi zaraznu pozitivnost. Kako vole da kažu, za njih njihove trake više nisu muzika, nego „sećanja sa puteva“, duboko uronjena u sintove osamdesetih i ritmove koji preplavljuju slušaoce kao talasi.

Dok brojimo dane do EXIT festivala, nestrpljivo iščekujemo 9. jul, kada će baš njihov zvuk grejati poslednje jutro na mts Dance Areni. (kraj) dep/dj