Karićev autorski tekst prenosimo u celini:

Srbija je postigla veličanstveni ekonomski rast, obnovila stara savezništva sa Amerikom i Evropskom unijom, centralnom i istočnom Evropom, ali i zadržala tradicionalna prijateljstva sa Kinom i Azijom. Ogromne investicije iz sveta, merene desetinama milijardi dolara,  preletele su mnoge evropske zemlje, čak i Sloveniju i Hrvatsku koje su važile za lidere Balkana i - sletele u Srbiju.

Ima li boljeg dokaza da je naša zemlja pod Vučićevim vođstvom prepoznata u čitavom svetu kao veliki most sa dve trake. Jednom putuju investicije, kapital i visoka tehnologija iz Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije  na putu ka Evropi. Drugom trakom, istovremeno se velikom brzinom kreće kapital iz Amerike i Evrope ka Istoku.

Da bih objasnio zašto taj međunarodni strateški važan geopolitički autoput nikako ne sme da se sruši i zašto Srbija ne sme da stane, podsetiću na poslednje četiri decenije srpskog putešestvija.

Počeću od Titove smrti, 1980. godine. Jugoslavija nije dobila novog, mudrog vođu, već je njena sudbina prepuštena svađama republičkih partijskih rukovodstava, koje su crvenu petokraku, umesto grbom Ekonomske ekonomske zajednice, zamenili nacionalističkim simbolima. Umesto da se okrenu razvoju demokratije i predviđaju kakve će se tektonske promene dogoditi u svetu, slepe vođe republika nisu ni primetile da im se ispred nosa ruši Berlinski zid i svojom željom da ostanu u foteljama, vršili su pripreme za krvavi raspad Jugoslavije. Gledao sam svojim očima šta se događa i pokušao sam, kao vlasnik prve privatne kompanije u socijalističkoj Jugoslaviji o kojoj je pisao „Njujork Tajms“ da ponudim program ekonomskog i demokratskog preporoda, uz stvaranje zajedničkih kompanija sa biznismenima iz Amerike i Evrope.

Isti model zajedničkih preduzeća nudio sam kao program za rešavanje kosovskog pitanja, tako što bi Srbi i Albanci postali vlasnici fabrika, pa bi, umesto brojanja raseljenih lica i žrtava, mnogo draže brojali novac. Bili su uzaludni moji vapaju da se Srbija i Jugoslavija demokratizuju, na idejama slobodnog tržišta. Republičke vođe su pripremale ono što je usledilo: krvavi raspad Jugoslavije devedestih godina.

U toj, drugoj deceniji srpskog puta, usledili su građanski rat, ogromne žrtve i razaranje zemlje. Krvava rasporodaja svega što smo stvorili u prošlom veku, ogromnom brzinom je krenula kada smo pomislili da nas je ogrejalo sunce demokratije. Na scenu su 2.000 godine stupili neiskusni i korumpirani političari u savezu sa istreniranim ekonomskim teroristima. Sve što su generacije naših dedova i baka, majki i očeva časno stekli u socijalizmu, dobro obučeni ekonomski teroristi su strpali u svoje džepove. Nema tog profesora, lekara, učitelja, sveštenika, zanatliju ili radnika koga nisu uništili i pretvorili ga u prosjaka. Nestalo je čitavo narodno bogatstvo, a onda su nestali i oni.       

Dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Srbije, naša zemlja je počela da se snažno  ekonomski razvija. Novac iz budžeta postao je vidljiv kroz nove autoputeve, bolnice, brze pruge i moderna stambena naselja. Istovremeno, predsednik Vučić je sačuvao mir i u njemu su svetski lideri i sa Zapada i sa Istoka prepoznali političara koji gradi mostove prijateljstva. Kao iskusan biznismen sa 120 godina radnog iskustva, smatram da je najveće umeće predsednika Vučića to što izuzetno predviđa svetske procese i interese Srbije čuva kroz onbovu starih i stvaranju novih prijateljstava sa velikim silama.  Srbija posebno računa na regionalna prijatelsjtva i danas ima najbolje moguće odnose sa Mađarskom, Turskom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom, ali i sa Izraelom i sa arapskim svetom.

Srbija obnavlja stari sjaj Titove Jugoslavije, u najboljem smislu te reči. Ljudi koji su se rodili 1980, danas imaju 43 godine. To su osobe u naponu snage i zato je u ovoj, petoj deceniji od Titove smrti, najvažniji nacionalni zadatak da se oni izbore za svaku fabriku, za svako radno mesto i time zadrže mlade ljude u zemlji. Za četiri godine, Srbija će biti domaćin svetske izložbe „Ekspo 27“, svetskog prvenstva u biznisu, inovacijama, obrazovanju, turizmu i umetnosti.

U ovakvom nezapamćenom svetskom haosu, ratu u Ukrajini i na Bliskom istoku, izabrati Beograd za centar sveta je dokaz da i Zapad i Istok najozbiljnije računaju na Srbiju kao na saveznika i na prijatelja. Matematika i geopolitika su neomuljive. Srbija je, pod vođstvom Aleksandra Vučića, umesto centra problema, postala centar neviđene šanse. Sva planetarna elita će se za četiri godine sliti u Beograd, isključivom zaslugom Aleksandra Vučića, koji je svojom strašekom i mudrom politikom mira, širom otvorio kapije Istoka i Zapada. Svet dobro razume politiku i podržava političku viziju Aleksandra Vučića. Najbolje je ipak prepoznaju građani Srbije, zato što je Aleksandar Vučić svojom politikom postavio temelje razvoja Srbije za 21. vek. (kraj) dep/dj