Aleksandar se ističe kao jedini FEP (Federation of European Professional Photographers) sertifikovani fotograf iz klase IVAS akademije, kao i jedini na ovim prostorima. Njegov rad ne samo da odražava visok nivo profesionalizma već i umetničke izuzetnosti. Fotografija znači pisanje svetlošću, a on svojim delom otkriva duboki dijalog između svetlosti i života. Od pandi do slonova, od flamingosa do delfina, svaka životinja na fotografiji Damnjanovića pažljivo je odabrana kako bi prenela specifičnu poruku.

Izložba „Mi, životinje” nije samo umetnički događaj već i poziv na akciju. Koja ideja stoji iza ove izložbe?

Osim toga što sam se potrudio da fotografijama vizuelno zadivim posmatrače, njihova uloga je prvenstveno snažno edukativna, jer poziva sve na razmišljanje o ekološkim izazovima i očuvanju biodiverziteta. Kroz pažljivo postavljene figurice životinja, sve ljubitelje umetnosti, ali i prirode i naše planete, poveo sam na jedno putovanje i duboko promišljanje o odnosu između čoveka i prirode. Svaka fotografija nosi duboku simboliku i poruku o važnosti očuvanja životinjskog sveta, i poziva svakog od nas na odgovornost.

Poigrali ste se fotografisanjem igračaka životinja. Da li je to još jedna poruka?

Zamenio sam žive životinje plastičnim figuricama da ukažem na ono što nestaje pred našim očima, topi se poput lednika na Antarktiku, izumire u našim rukama. To je moj način i apel da se preispitamo kako u budućnosti zaista ne bismo morali da pravimo replike životinja da nas podsete na svet u kojem smo nekada živeli.

Kakve su reakcije publike, da li ste podstakli nešto kod posmatrača vaših fotografija?

Citat Umberta Eka koji sam pročitao u vreme nastanka ovih fotografija mi je razjasnio šta želim da podstaknem u duši posmatrača. Ukazujući na životinjski svet, a govoreći o ljudskom, pozivam svakog od nas na samorefleksiju, na kritičko promišljanje o sopstvenom delovanju u uzajamnom odnosu sa drugim ljudima, životinjama, biljkama. Pozivam na iznalaženje lepše slike stvarnosti, na spremnost za promenom, na razumevanje i prihvatanje.

U biografiji piše da ste sa 16. godina, u podrumu napravili prvu foto laboratoriju i prve fotografije. Zašto je tek sada nastala prva izložba?

Delimično to mogu da nazovem sopstvenim putem. Imao sam tu sreću da sam tokom studiranja prisustvovao brojnim evropskim edukativnim događajima o fotografiji, širom Evrope, kasnije sarađivao sa brojnim reklamnim agencijama, stekao zvanje QEP (Qualified European Photographer) za reklamnu fotografiju, dobijao nagrade za ono što sam stvarao. Projekti su me odveli u Indiju, Južnoafričku republiku, Dubai, Australiju, Meksiko, Maleziju, Kolumbiju i mnoge druge zemlje. Sve su to bila sjajna profesionalna iskustva ali pre svega su mi donela spoznaju o tome ko sam ja. Zato je mogla da nastane ova izložba sa velikom lakoćom i značajnom porukom.

Da li možemo da očekujemo nešto novo uskoro od vas?

Upravo se u ovoj izložbi krije i odgovor, paraleli koju sam našao u životu životinja, koji je veoma sličan našem. I zapravo su to vrednosti koje čine i duboki deo mog bića, jer smatram da ih treba negovati. Verujem da je poverenje neophodno da bismo rasli. Verujem da je osećaj sigurnosti potreban za snove i stvaranje, da treba podsticati igru i radoznalost, na greške gledati kao na vredne lekcije. Strah, čak, prihvatiti kao nešto što nam pomaže da idemo napred. Lako je zaključiti da ćemo se sigurno još družiti. (kraj) dep/dj