Kako bismo februarsku platu dočekali sa što manje briga, treba da budemo odgovorni od samog početka godine.

Prva lekcija koju januar nosi sa sobom jeste svest o važnosti odgovornog trošenja. Ponekad se, pod uticajem prazničnog duha, lako zaboravi realnost budžeta i zbog toga postajemo nespremni za finansijske izazove koji nas očekuju.

Zato je sada vreme da svoje finansije sagledamo realističnim očima – da li inače trošimo više nego što zarađujemo (ne samo tokom praznika)?

Kao savremeni potrošači, neprestano smo pod uticajem mnogih faktora koji utiču na našu (prekomernu) potrošnju. Nekada uzrok tome može biti i implusivna praznična kupovina, ali najčešće je u pitanju odsustvo planiranja budžeta.

Kao osnova odgovorne i savesne potrošnje, planiranje budžeta je jednako važno za sve, bez obzira na visinu i strukturu primanja.

Prvi korak u planiranju budžeta jeste izračunavanje neto prihoda i troškova, najbolje na mesečnom nivou.

Naravno, koliko god planirali, uvek je moguće da će „iskočiti“ neki trošak koji je specifičan i koji nije bilo moguće predvideti. Ipak, kada nekoliko meseci pratimo svoje troškove, sigurno ćemo primetiti neke pravilnosti, odnosno da se neki troškovi ponavljaju.

Na primer, možda se na kraju svake godine dopunjuje lista za novogodišnje poklone – ali retko kada ona poraste za 100%. Kada uočimo šablon i izračunamo da nam, nakon plaćanja životnih troškova preostane određena suma novca, jedan njen deo svakako možemo odvojiti za slobodnije trošenje, a drugi bi bilo pametno posvetiti otplati dugova i štednji.

Bez obzira na to koliko to može delovati kao mali korak, svaka, pa i najmanja, ali kontinuirana štednja jeste bitan napredak u ostvarivanju finansijske sigurnosti. Kada iskrsne neki hitan ili nepredviđeni trošak, možemo koristiti svoju ušteđevinu, umesto da se zadužujemo.

Naravno, zaduživanje samo po sebi nije ni dobro ni loše, jer zavisi od životnih okolnosti i konkretnih potreba, ali je svakako osnovni savet – zadužiti se „kod sebe“ prilikom pokrivanja troškova, ukoliko je to moguće.

Zato je jedan od prvih koraka prilikom štednje određivanje cilja, bilo da je to za hitne slučajeve, putovanje ili stan, kao i vremenskog perioda za postizanje tog cilja. Nakon toga, trebalo bi odrediti i mesečne iznose koje ćemo odvajati za štednju i pronaći odgovarajući model štednje, u zavisnosti od potrebnog iznosa, perioda i životnih navika.

Prvi mesec u godini često jeste test za naše finansijske veštine, ali umesto da čekamo februarsku platu da bismo počeli sa novim navikama, početak godine je idealno vreme za planiranje budžeta i postavljanje štednih ciljeva.

Važno je da shvatimo da planiranje nije gubljenje vremena, a da štednja nije samo odricanje od trenutnog zadovoljstva, već da zajedno predstavljaju stubove finansijskog zdravlja. (kraj) dep/dj