Bradić je izjavila da su migracije ne samo od suštinskog značaja za održivi razvoj, već predstavljaju i dragocenu priliku za korišćenje ljudskog potencijala za postizanje ovih ciljeva.

„Osim toga što doprinose ublažavanju gorućeg nedostatka radne snage, postoje brojni primeri da veštine i radne sposobnosti koje poseduju migranti pokreću inovacije i na taj način pružaju kompanijama koje ih zapošljavaju stratešku prednost, istovremeno podstičući prosperitet društva u celini“, naglasila je Bradić.

„U IOM-u promovišemo efikasne i održive pristupe prekograničnoj mobilnosti u svrhu zapošljavanja ili obučavanja radi sticanja potrebnih veština“, rekla je ona.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju,  Darija Kisić Tepavčević, izjavila je da je tržište rada oduvek dinamično i da se promene moraju sagledavati rame uz rame sa demografskom tranzicijom.

Pozdravila je inicijativu Open Balkan i osvrnula se na novi Zakon o zapošljavanju stranaca i sporazume koje Republika Srbija ima sa raznim zemljama.

„Povećao se broj stranih investicija, a strani radnici se dobro integrišu u društvo,“ istakla je ministarka Kisić.

Iz ugla poslodavca, Romano Rosi, potpredsednik Konfindustrije Srbija, ukazao je i na prednosti i na mane zapošljavanja inostrane radne snage u odnosu na lokalno stanovništvo.

Istakao je da su, u trenutnim okolnostima, troškovi zapošljavanja lokalna radne snage niži od uvozne zbog brojnih ograničenja, da kod ekonomskih migracija postoji tendencija kratkoročnosti, ali i zloupotrebe od strane poslodavaca i posrednika koja se mora sistemski rešavati.

„Jedno od rešenja je da se smisleno i sistemski investira u lokalnu radnu snagu, kako bi se podstakao dugoročniji pristup kroz obučavanje kadrova za sticanje traženih veština, ostvarila veća lojalnost radnika prema kompaniji, a radna snaga zadržala na duže staze,“ izjavio je Rosi.

Razgovaralo se i o tome da li su Srbija I Zapadni Balkan spremni da apsorbuju više strane radne snage, u smislu adekvatnog pravnog okvira, imigracionih procedura i administrativnog procesa za zapošljavanje radnika migranata, kao i prilagođavanja neophodnih politika.

Direktno iz prakse, svoja iskustva je podelio gospodin Saša Aćić, direktor Unije poslodavaca Republike Srpske, uz primere dobre prakse, kao i prepreke na koje je nailazio usled kompleksnosti današnjeg tržišta rada.

„Uz prisustvo različitih agencija koje posreduju u zapošljavanju stranaca iz raznih delova sveta, poslodavci su najčešće prepušteni da sami pregovaraju sa zemljama porekla, što govori da sistem nije dovoljno integrisan,“ objasnio je Aćić.

Istakao je potrebu za postojanjem kontrolnih mehanizama koji bi efikasno nadgledali rad posredničkih  agencija, ali i nužnost da ekonomije Zapadnog Balkana zajednički rade da zadrže radnu snagu i da se tokovi ekonomskih migracija regularizuju.

Panelisti su zaključili da je integrisan i koordinsan pristup državnih organa, koji uključuje različite sektore, od suštinskog značaja za uspostavljanje sistema koji omogućava da strategije mobilnosti širom Zapadnog Balkana zažive.

I poslovni lideri i predstavnici vlasti bi trebalo da uvrste migracije u svoj strateški plan i doprinesu efikasnijem ostvarivanju prava radnih migranata. (kraj) dep/dj