Prema dostupnim podacima, u Srbiji se godišnje generiše više od dva miliona tona komunalnog otpada, koji uglavnom završava na deponijama.

Zbog malog broja sanitarnih deponija, ova količina otpada predstavlja veliki pritisak na postojeće deponije koje, najčešće, ne mogu da zbrinu otpad na ekološki prihvatljiv način.

U kontekstu globalnih napora za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i borbu protiv klimatskih promena, biogas se ističe kao ključni igrač.

Biogas je zrela i dokazana tehnologija, a potencijali za dobijanje korisnih energija  (električne energije, toplothne energije i biometana) iz njega su veliki.

Dobijanje biogasa predstavlja složen, ali izuzetno efikasan proces koji se odvija unutar specijalizovanih postrojenja, koja se nazivaju postrojenjima za biogas.

Ovaj proces je rezultat multidisciplinarnog pristupa koji uključuje stručnjake iz različitih oblasti: inženjere, hemičare, biologe, agronome, veterinare i ekologe, čija je zajednička misija optimizacija i efikasno upravljanje procesom dobijanja biogsa.

U trenutku kada se suočavamo sa nezapamćenim ekološkim izazovima, od klimatskih promena do iscrpljivanja prirodnih resursa, potreba za radikalnom promenom načina na koji proizvodimo, koristimo i upravljamo resursima nikada nije bila veća.

Koncept “otpad kao resurs” leži u srcu cirkularne ekonomije, označavajući značajnu promenu u načinu na koji društvo pristupa proizvodnji i potrošnji. Ovaj pristup nas usmerava ka modelu koji otpad ne vidi kao bezvredan kraj, već kao vredan resurs spreman za ponovnu upotrebu, reciklažu ili konverziju u energiju.

U praksi, koncept cirkularne ekonomije nalazi primenu u različitim sektorima, uključujući energetiku, proizvodnju, poljoprivredu i upravljanje otpadom.

Međutim, jedan od najznačajnijih praktičnih primera cirkularne ekonomije jeste proizvodnja biogasa, koja omogućava transformaciju organskog otpada u obnovljivu energiju i biođubrivo, demonstrirajući kako se resursi mogu efikasno iskoristiti i reciklirati. Biogasna postrojenja su idealan primer cirkularne ekonomije.

Proces biogasa je potpuno zaokružen process i ne samo da se otpad u biogas postrojenjima pretvara u korisne izvore energije, već je jedini ostatak iz procesa postdigestat, koji ima značajnu primenu u poljoprivredi. Drugih ostataka nema.

Umesto da organski otpad završi na deponijama, gde bi njegovom razgradnjom bili oslobođeni metan i drugi gasovi sa efektom staklene bašte, on se koristi kao vredan resurs, čime se smanjuje količina otpada i neutrališe njegov negativni uticaj na okolinu.

U ekonomskom smislu, proizvodnja biogasa doprinosi lokalnom, a posebno ruralnom razvoju, otvaranju novih radnih mesta i smanjenju troškova upravljanja otpadom. Poljoprivrednici i investitori koja investiraju u biogas postrojenja mogu ostvariti značajne uštede i generisati dodatne prihode prodajom energije

Biogas ima mnoge druge benefite. Izgradnjom biogas postrojenja razvija se ruralna sredine, biogas postrojenja od 1 MW zapošlajvaju 10-15 ljudi, biogas elektrane rade u režimu 24/7 što znači da je proizvodnja električne energije iz biogasa izuzetno stabilna I predvidiva (za razliku od solara, vetra I hidroelektranma, koje su uslovljene faktorima prirode).

Takođe, biogas je najefikasniji u konvertovanju primarne u električnu energiju, čak šest puta efikasniji od solara i četiri puta od vetra.

Uzimajući u obzir resurse Srbije u pogledu sirovina za proizvodnju biogasa, biometan, teoretski, može da zadovolji do 100% domaćih potreba za prirodnim gasom.

Iako u Srbiji je još ne postoji odgovarajuća zakonska podrška za proizvodnju biometana, odnosno zakonska regulativa koja bi omogućila proizvođačima da ubrizgavaju proizvedeni biometan u nacionalnu gasnu mrežu, postojanje takve regulative ključno je za budućnost sektora. Ovo bi značajno doprinelo smanjenju zavisnosti od uvoza prirodnog gasa, uz istovremeno unapređenje energetske održivosti.

Biogas sektor u Srbiji nije više mlad sektor i on postoji već više od 15 godina.

Za to vreme izgrađeno je 39 biogas postrojenja koja rade u punom kapacitetu, dok je još 79 postraojenja u privremenom statusu povlašćenog proizvođača, što znači da su u nekoj od faza izgradnje. 

Osim što pruža obnovljivu energiju i doprinosi očuvanju životne sredine, proizvodnja biogasa igra ključnu ulogu u upravljanju otpadom.– objašnjava Lidija Zelić, direktorka Udruženja Biogas Srbija koja naglašava da je podršku razvoju biometana, sledeći logičan korak razvoja sektora. (kraj) dep/dj