Sastanak između predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa, održan 28. februara 2025. godine, pored toga što je bio neuspešan diplomatski događaj – otkrio je suštinske promene u globalnoj geopolitičkoj ravnoteži.

Dok su mnogi analitičari požurili da proglase Zelenskog gubitnikom, pravo pitanje je: da li je ovaj susret

otkrio nešto mnogo značajnije – početak redefinisanja američke strategije prema Rusiji I Evropi, što može preoblikovati budućnost sveta u narednih sto godina?

Zelenski – nesvesni saveznik Rusije?

Način na koji je Zelenski nastupio u Ovalnom kabinetu bio je daleko od klasične diplomatije. Njegov govor bio je agresivan, impulsivan i potpuno van državničkih normi. Umesto da pregovara, on je otvoreno odbio svaki predlog američke administracije koji bi uključivao kompromis sa Rusijom. Njegov cilj nije bio mir pod bilo kakvim uslovima, već nastavak rata do apsolutne pobede, iako je svima jasno da takav ishod nije moguć bez direktnog vojnog angažmana Zapada protiv Rusije, što bi vodilo u globalni sukob.

Međutim, u tom nastupu, Zelenski je nesvesno učinio ono što se u Moskvi moglo doživeti kao ogromna diplomatska pobeda. Njegov bes i neskriveni sukob sa Vašingtonom ukazali su na duboki jaz između SAD i Evrope, podstičući proces koji Rusija odavno priželjkuje – slabljenje američkog uticaja na kontinentu i otvaranje prostora za nove odnose sa evropskim silama.

I dok je Evropa mesecima pokušavala da balansira između podrške Ukrajini I očuvanja svojih ekonomskih interesa, Zelenski je svojom ishitrenom retorikom doveo do nečega što bi moglo imati istorijske posledice – odvajanja evropske politike od američke.

To je upravo ono što je Rusija godinama pokušavala da postigne – raskid evropske zavisnosti od Vašingtona i otvaranje prostora za buduću saradnju sa Moskvom na novim osnovama.

Trampova vizija: Amerika menja geopolitičku paradigmu

Ono što se takođe jasno vidi iz ovog sastanka jeste dugoročna geopolitička strategija SAD pod Trampovim liderstvom. Za razliku od prethodnih administracija, koje su Rusiju tretirale kao neprijatelja i gurnule je prema Kini i azijskim saveznicima, Trampova strategija ide u suprotnom pravcu – prepoznavanje Rusije kao ključnog globalnog igrača I potencijalnog saveznika Amerike u budućnosti.

Ovo je suštinski preokret u američkoj spoljnoj politici. Umesto iscrpljivanja u konfliktima sa Rusijom i ekonomskog opterećenja kroz vojnu podršku Evropi, Trampova administracija jasno vidi da se daleko profitabilniji i strateški održivi savez može postići upravo sa Moskvom. Takav savez bi omogućio SAD da se fokusiraju na ključnog geopolitičkog rivala – Kinu, dok bi Evropa, ostavljena da se sama snalazi, morala da redefiniše svoj položaj u novom svetskom poretku.

Nova realnost: Amerika i Rusija – od neprijatelja do strateških partnera?

Sastanak u Ovalnom kabinetu je pokazao da se svet nalazi na prelomnoj tački. Amerika je prepoznala da je održavanje konfrontacije sa Rusijom dugoročno neisplativo i da su joj potrebni novi geopolitički saveznici. Umesto beskrajnih vojnih intervencija i iscrpljivanja resursa u konfrontaciji sa Moskvom, nova strategija SAD može biti postizanje ekonomskih I političkih dogovora sa Rusijom, čime bi se globalna ravnoteža moći potpuno promenila.

S druge strane, Evropa sada ostaje između dva izbora – da nastavi da prati američke interese i rizikuje da izgubi ekonomsku stabilnost, ili da se približi Rusiji, što bi značilo radikalno redefinisanje spoljne politike EU. Ako ovaj trend zaživi, bićemo svedoci stvaranja potpuno novog globalnog poretka u kome će Amerika i Rusija, umesto da budu večiti protivnici, postati ključni strateški partneri u borbi protiv rastuće kineske dominacije. Posebno je značajno strateško partnerstvo Rusije i Amerike u energetskom partnerstvu. U tom scenariju, Evropa, koja je do sada bila oslonac američke politike, može ostati izolovana i prinuđena da pronađe sopstveni put u novom geopolitičkom okruženju.

Zaključak: Nova era globalne politike počinje

Sastanak u Beloj kući nije bio samo neuspešan pokušaj dogovora između Amerike I Ukrajine – on je otkrio mnogo dublje procese koji oblikuju globalnu budućnost. Zelenski je možda bio gubitnik tog dana, ali ono što je njegov nastup izazvao jeste pokretanje globalnih promena koje će imati dugoročne posledice. Njegova nesmotrenost i odbacivanje američkih predloga samo su ubrzali proces slabljenja američkog uticaja u Evropi i osnaživanja ruske geopolitičke pozicije. Ako se nova američka politika prema Rusiji potvrdi u narednim mesecima, svet koji poznajemo više neće postojati – započinje era u kojoj Amerika i Rusija prestaju da budu neprijatelji, a Evropa ostaje sama da se izbori za svoju budućnost. Ko će biti krajnji pobednik ovih tektonskih promena, ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno – ništa više neće biti isto. (kraj) dep/bdr