Ljubav kao večna umetnost: od Tadž Mahala do Pučinija U istoriji čovečanstva, najveća dela umetnosti nisu nastala zbog ambicije, već zbog ljubavi. Indijski car Šah Džahan podigao je Tadž Mahal u znak večne ljubavi prema svojoj supruzi Mumtaz Mahal. Dante Aligijeri je svoju „Božanstvenu komediju“ posvetio Beatriči – ženi koju je voleo, a jedva poznavao. Šopen je svojom muzikom večno obožavao Žorž Sand, a Pučinijeva „Toska“ i „Madam Baterflaj“ nisu samo opere – već simfonije ljubavi, žrtve i porodičnih emocija.

Medičijevi u Firenci finansirali su dela Mikelanđela i Botičelija ne da bi postali slavni – već da bi slavili svoju porodičnu čast, veru i ljubav. Njihovi portreti, simboli i himne žive i danas – ne zato što su skupo plaćeni, već zato što su nastali iz istinske vezanosti za porodične korene. Upravo u tom duhu, Bogoljub Karić danas nastavlja taj viševekovni tok, stvarajući svoje delo ljubavi u 21. veku – ne u mermeru, već u rečima; ne na zidovima, već u dušama. Njegova pesma koju je davno napisao i posvetio svojoj supruzi, pod naslovom ,,Milanka, ljubavi moja”, postala je i ostala simbol jedne ljubavi i jednog vremena.

Sveti pojam porodice u doba zaborava

Danas, malo ko se seti da zastane i kaže „volim te“ najbližima. Još manje je onih koji to umetnički i svečano pretoče u delo. A skoro da ih više nema – koji to čine javno, ne da bi se pokazali, već da bi svojim primerom vratili dostojanstvo pojmu porodice. I statistika, nažalost, jasno govori da veliki deo zapadnog sveta živi u dekadenciji, a porodične vrednosti postaju samo legenda iz prošlosti. Bogoljub Karić upravo ovom pesmom svojoj kćerki nastavlja slavnu tradiciju ljubavnog izraza kao svetog čina. On ne piše pesmu da bi impresionirao javnost, već da bi pokazao mlađim generacijama – da ništa nije važnije od toga da u trenutku slavlja ne zaboraviš one koji su tvoje svetlo. Danas, kada živimo u vremenu brzih zadovoljstava i praznih odnosa, ova pesma deluje kao liturgija ljubavi.

Istorija porodice Karić: Deset vekova ljubavi, vere i trajanja

Porodica Karić nije nastala u eri digitalnog doba. Ona je nastala u doba Nemanjića, uz zidine Pećke patrijaršije, u srpskom Jerusalimu, kako to Bogoljub voli da kaže, u vremenu kada se porodica prenosila kao vrednost, ne kao teret. Danas, to ime simboliše kontinuitet, stabilnost i zajedništvo – vrednosti koje svet sve više gubi. Danas, porodicu Karić sve češće nazivaju i – dinastija.

Sa više stotina članova, Karići su više od porodice. Oni su jedna od najbrojnijih porodica u zemlji i svetu. Oni su ustanovljena filozofija života. Članovi porodice danas vode poslovne imperije u celom svetu i uglavnom se bave građevinskim poslovima, naprednim IT tehnologijama, razvijanjem veštačke inteligencije i inovacijama u upotrebi AI sistema u obrazovanju. Članovi porodice Karić žive i rade širom sveta, ali svi znaju: ljubav, sigurnost i snaga porodice – to je lična karta Karića.

Kao što je u staroj Sparti porodica bila sveta, kao što je u helenističkoj misli dom bio osnova polisa, tako je i u porodici Karić – porodični dom je izvor svega. Bez porodice, sve gubi smisao. Sa porodicom – sve dobija krila.

Pesma „Jelena, sunce moje“ – himna jednog srca

Na 10.000 metara visine, u avionu, iznad oblaka, nastaje pesma. Nije to slučajno. Ta visina je simbol. To je prostor gde duša ima jasan pogled, gde nebo ljubi zemlju, a roditeljska ljubav postaje opipljiva.

U pesmi se Jelena naziva „zlatom porodičnim“, „osmehom koji greje duše“. Pominju se svi koji čine njenu unutrašnju svemirsku mrežu – od supruga Gorana, sina Viktora, ćerke Kasije, sestre Nadežde, do Dejana, Luke i Lazara. U tom poetskom gestu, vidi se nešto duboko, iskonsko, biblijsko – svaki član porodice postaje organ u telu ljubavi.

A zatim, u finalu, pesma prelazi u molitvu. Poziva se sveta Kasijana, simbol ženske snage i duhovnosti. I na kraju – zdravica, kao u epskim vremenima. Ali zdravica za život, ljubav, veru, trajanje.

I zato ovu pesmu i u ovom tekstu prenosimo u celosti, kao dokument jedne duboke i retke emocije, a možete je poslušati na društvenim mrežama Bogoljuba Karića – na Fejsbuku (https://www.facebook.com/share/16gRpkjToz/) i na Instagramu
(https://www.instagram.com/bogoljubkaric?)

Iz srca: Mama i tata za Jelenu

Na 10.000 metara visine - gde nebo ljubi zemlju i gde duša peva

Naša pesma: „Jelena, sunce naše“

Jelena, sunce naše, dušo što nam sja,
U tvome smehu jutra započinju nam sva.
U zlatnoj ti kosi zrak svetlosti pleše,
Dok nebu šalješ osmehe, i anđeli te teše.
Ljubavi čiste ti si znak,
Srce si naše i večni zrak.
Neka ti nebo otvori sve,
Jelena naša, volimo te.
Na krilima aviona, gde oblaci sijaju,
Tvoje su misli blagorodne i pevaju.
Imaš Kasiju i Viktora, Bog ih tvom srcu darova,
A Goran te čuva kao biser u najdubljim morima.
Ljubavi čiste ti si znak,
Srce si naše i večni zrak.
Neka ti nebo otvori sve,
Jelena naša, volimo te.
Za kraj, zdravica na visini!
Za Jelenu, koja i kad ćuti — peva!
Za Jelenu, čije oči sadrže more, sunce i porodicu!
Za Jelenu, koja je kruna jednog sna i budilnik svih nada!
Živela ti nama 100 godina, a neka te svet nosi — kao mi što te nosimo u srcu svaki dan!
Tvoji mama i tata

Na kraju, ova analiza društvenog fenomena poznatog kao porodica Karić, može da se završi rečima drevnog mislioca Konfučija: „Porodica je koren svake vrline. Ako porodica ne cveta, nijedno društvo ne može procvetati“. U vremenu u kome se sve urušava – vrednosti, moral, zajedništvo – porodica Karić pokazuje kako se gradi i neguje ono što je najvrednije.

Njihova misija nije samo da grade poslovne imperije i uspehe – već da grade srca. Pesma Bogoljuba i Milanke svojoj kćerki Jeleni nije samo porodična stvar. To je kulturno blago. Jer, kako je davno za večnost rečeno: „Sve prolazi – samo dela ljubavi ostaju“. (kraj) dep/mk