Demanti Bogoljuba Karića prenosimo u celini: 

Poštovana gospodo, 

Krajem prošle nedelje na vašem internet portalu je osvanuo tekst pod nazivom „Vizionar i graditelj“: Zašto je Bogoljub Karić podigao glas protiv naprednjačke vlasti, u kome se u uvodnim rečenicama autor B.B. pozvao na objavljeni članak u listu „Danas“. 

U prepričavanju delova originalnog članka autor B.B. daje sebi za pravo da interpretira tekst, koji je baziran isključivo na faktima pravnih dokumenata. On navedene dokumentovane činjenice iz izjava Bogoljuba Karića i poznatu istoriju geneze upropaštavanja Srbije devedesetih godina prošlog veka, kroz povlašćene kompanije koje su se bavile pranjem novca, trgovinom i švercom cigareta, alkohola, pogonskog groriva, oružja i municije, i ne spominje. A preskače potom da pomene na post petooktobarsku gangstersku privatizacionu pljačku i rasprodaju svih društvenih preduzeća, nacionalnih banaka i najznačajnijih poslovnih konglomerata. Verovatno autor B.B. „slučajno“ zaboravlja da naglasi, da u svemu tome Bogoljub Karič i kompanije poslovne grupacije BK nikada nisu učestvovali. 

Bogoljub Karić i porodica Karić su tokom više decenija istrajno gradili privatni biznis zasnovan na porodičnom radu, industrijskoj inovaciji i međunarodnoj ekspanziji. Početak preduzetništva porodične mreže Karić datira iz ranih 1970-ih kada su braća i sestra započeli rad u maloj radionici koja je prerastala u veći proizvodni i poslovni poduhvat u Peći na Kosovu u tadašnjoj SFRJ. Ta preduzetnička priča evidentirana je u javnim istorijskim izvorima kao početak njihove poslovne aktivnosti i osnivanje prvih fabričkih privatnih pogona u tom regionu i celoj istočnij Evropi za vreme socijalizma.  

Tokom narednih šest decenija porodična grupa širila je međunarodnu poslovnu aktivnosti u građevinarstvu, medijima, telekomunikacijama, bankarstvu, osiguranju, obrazovanju i drugim sektorima, gradeći kompanije koje su bile vidljive i priznate na domaćem i međunarodnom tržištu. Moramo autora B.B. da podsetimo i da je u vreme najoštrijih  međunarondih sankcija devedestih godina prošlog veka, zahvaljujući investicijama poslovne grupacije BK, Srbija dobila prvog intenet provajdera „Yunet International“ i prvu mobilnu telefonsku mrežu „Mobtel“, i time otvorila našim građanima komunikacioni prozor u svet. 

Zaboravlja autor B.B. i da naglasi da je prethodna post petooktobarska pljačkaška privatizacija rasprodala preko 1.500 najvredniji preduzeća, za 20% manje novca nego što je Vlada Vojislava Koštunice nezakonitom nacionalizaciom „Mobtela“ i njegovom brzinskom rasprodajom prigrabila 2006. godine. Takođe, B.B. isto previđa da je u godini prodaje ove uspešne većinski privatne kompanije, od naplaćenog iznosa kroz budžet Vlade Srbije jedna milijarda evra „nestala“ za manje od godinu dana, a da građanima Srbije od toga nije ostalo ništa što bi moglo da se i pomene. 

Zapanjuje činjenica, da inicijalima deklarisani autor B.B., ne želi da podseti javnost na borbu RTV BK Telekom za pravo građana za istinite informacije i težak period progona ove ugledne medijske kuće. Zbog odbarne prava građana Srbije na pravedne izborne rezultate 1996. godine, desila su se prebijanja naših novinara i kamermana i razbijanja kamera na ulici od strane policije. To je tada bila jedina televizija koja je redovno izvorno izveštavala sa višemesečnih protesta studenata i građana, i bila konstantno beskrupolozno izložena pretnjama tadašnjeg režima i gašenju predajnika u Beogradu i drugim gradovima. 

Poslovni sistem porodice Karić se takođe suočavao snažnim pritiscima i ograničenjima tokom 2000-ih, uključujući napade na poslovanje i gubitak mogućnosti normalnog rada gotovo svih kompanija koje su tada delovale u Srbiji.  Nakon smrti premijera Zorana Đinđića 2003. godine, dogodile su se ciljane nezakonite mere Vlade Vojislava Koštunice koje su dovele do nasilnih oduzimanja licenci, likvidacija Astra banke i zaplene imovine povezanih sa porodičnim kompanijama. To je kulminiralo akcijama 2005–2006. koje su dovele do gubitka kontrole nad značajnim delom njihovog poslovnog sistema; ove okolnosti su opisane, analizirane i snimljene u javnim izvorima i medijskom izveštavanju.  

Bilo je jasno, da je napad na porodicu Karić i uništenje najvećeg privatnog poslovnog sistema u jugoistočnoj Evropi politički akt, zbog izražene vidljive naklonosti javnosti Bogoljubu Kariću na presedničkim i parlamentarnim izborima 2004. godine, a ujedno i „Alibabina pećina“ za propali i pokradeni budžet Srbije. Bogoljub Karić je bio prinuđen da napusti svoju zemlju, zbog otvorenih najava napada na njegov život i ugroženu bezbednost njegove porodice. 

Bogoljub Karić je sa svojom porodicom dugi niz godina imao ograničeno prisustvo u Srbiji i bio je u egzilu, a postupci protiv njega su kasnije zakonski obustavljani jer nikada nije bilo osnova da se po kvazi prijavama podigne bilo kakva optužnica. Zato su izbornom promenom i odlaskom onih koji su neosnovano nasilno nacionalizovali poslovnog sistema porodice Karić formalne mere i ukinete, što je dovelo do njegovog povratka nakon decenije boravka u inostranstvu krajem 2016. godine. 

Smatramo, da nedeljnik „Vreme“ nije format medija koji vrši jednostranu analizu autorskih tekstva istaknutih srpskih i međunarodno priznatih privrednika, u funkciji dnevnog politikantstva bilo koje društvene strukture. Posebno ne, ako je analiza vezana za tematiku koja je svima dobro poznata i utemeljena na validnim dokumentima institucija Republike Srbije. 

Takođe, mislimo da „Vreme“ kao nedeljnik velikog ugleda, koji smo inače decenijama pomagali trošeći značajne marketinške budžete na oglašavanje u njemu, upravo pod režimom devedesetih, mora da bude i danas na visini svoga renomea koji smo oduvek cenili. Optužbe i pozivi na lustraciju danas, koji se koriste isključivo kao sredstvo dnevnog političkog pozicioniranja, ne smeju zameniti objektivnu proveru istorijskih i pravnih činjenica. Svaki takav javno izrečeni zahtev za odgovornošću mora da se zasniva na dokazima utvrđenim kroz sudske i nezavisne procedure. 

Bogoljub Karić i porodica Karić su decenijama posvećeni razvoju privatnog biznisa, i stvaranju vrednosti isključivo kroz rad i investicije. Predstavljanje gospodina Bogoljuba Karića tedenciozno kroz prizmu optužbi bez upotrebe proverenih i pravosnažnih sudskih odluka, predstavlja selektivno i pristrasno izveštavanje koje obmanjuje javnost i šteti pravu na pravično postupanje. Politizovanje i instrumentalizacija bilo čijeg ličnog imena u dnevno-političke svrhe ne doprinosi istini, pravdi, ni razvoju društva. 

Očekujući da objavite ovaj naš stav, kao komentar i odgovor na način objavljivanja replike autorskog teksta iz lista „Danas“ autora B.B., primite naše srdačne pozdrave. (kraj) dep/dj