Planirali smo da prošetamo kilometar-dva kroz Vrnjačku Banju. A šetali smo skoro četiri sata.

Zašto?

Zato što su nas na svakom koraku zaustavljali ljudi. Hiljade pozdrava, rukovanja, zagrljaja,fotografija i razgovora. Bilo je i suza.
To se ne može naručiti, organizovati niti odglumiti.

To je narod. To je Srbija.

I dok sam prolazio Vrnjačkom Banjom, ponovo sam razmišljao koliko bogatstvo naša zemlja imapred očima, a još ga nismo dovoljno pretvorili u bolji život naših ljudi.

Drugi imaju naftu.

Mi imamo naše banje, mineralne i termalne vode, planine, reke, plodnu zemlju, zdravu hranu, kulturu, tradiciju i gostoprimstvo našeg naroda.

To je naša nafta!

Vrnjačka Banja može i mora da bude jedan od vodećih evropskih i svetskih centara zdravstvenog, banjskog, porodičnog, sportskog i kongresnog turizma.

Turizam je fabrika bez dimnjaka.

On zapošljava hotele, restorane, poljoprivrednike, zanatlije, prevoznike, trgovce, lekare, fizioterapeute, mlade ljude — čitav jedan kraj.Zato ne treba da pitamo šta Srbiji nedostaje.

Treba da pogledamo šta nam je Bog već dao i da to pametno razvijamo.

Naš zadatak je da prirodno bogatstvo Srbije pretvorimo u radna mesta, dobre plate, pune hotele,nove investicije i dostojanstven život naših porodica.

A Vrnjačka Banja je jedan od najlepših dokaza koliko Srbija može.

Vrnjačka Banja — Srbija!

Da naše bogatstvo konačno pretvorimo u bogatstvo i bolji život našeg naroda.

Bogoljub Karić

(kaj) dep