NAJVEĆA FABRIKA SRBIJE
JE SRPSKI AGRAR BEZ KROVA

LOZNICA — VUKOV KRAJ, CER, GUČEVO I DRINA

Loznica i Jadar nisu samo geografija.

Ovo je Vukov kraj. Ovo je zemlja Cera, Gučeva i Drine. Zemlja domaćina i ratnika koji su kroz vekove branili svoju kuću, porodicu i Srbiju.

U Tršiću je rođen Vuk Stefanović Karadžić. Na Ceru i Gučevu ispisane su velike stranice srpske istorije. Naši preci su ostavljali njive, porodice i domove i odlazili da brane Srbiju.

Zato danas niko nema pravo da zaboravi njihove potomke — domaćine, radnike, penzionere, mlade i porodice koje ovde žive i stvaraju.

LOZNICA ZNA ŠTA ZNAČI VELIKA INDUSTRIJA

Loznica ima snažnu industrijsku tradiciju. „Viskoza“ je u vreme najvećeg razvoja zapošljavala više od 11.000 ljudi i bila motor čitavog grada i okoline.

Ne želim da vraćamo fabrike prošlog veka. Hoću novu industrijalizaciju — moderne, čiste, automatizovane fabrike, nove tehnologije, domaću preradu i proizvode koji mogu da se prodaju širom sveta.

Loznica ne treba da živi od uspomena na nekadašnju industriju. Ona treba ponovo da bude veliki proizvodni centar Podrinja.

NIJEDNA KAP DOMAĆEG MLEKA NE SME BITI BAČENA

Posebno me boli položaj proizvođača mleka.

Kada domaćin ustane pre zore, nahrani stoku, očisti štalu, pomuze krave i radi 365 dana u godini, a onda nema kome da proda mleko — to je poraz sistema.

Gledali smo proizvođače koji su u znak protesta prosipali mleko. To nije samo prosuto mleko. To je prosut rad jedne porodice. To je prosuta investicija. To je ugrožena budućnost porodične farme.

U SRBIJI KOJU HOĆU NEĆE SE PROSIPATI NIJEDNA KAP DOMAĆEG MLEKA

ZATO ŠTO NEMA KO DA JE OTKUPI I PRERADI.

Domaći proizvođač mora da ima siguran otkup, dugoročan ugovor i tržište.

Ako nemamo dovoljno mlekara — izgradićemo ih. Ako nemamo dovoljno hladnjača — izgradićemo ih. Ako nemamo dovoljno fabrika za preradu — izgradićemo ih.

Od našeg mleka pravićemo naš sir, maslac, jogurt, dečju hranu i gotov proizvod sa srpskim imenom.

NAJVEĆA FABRIKA SRBIJE JE SRPSKI AGRAR BEZ KROVA

To je suština mog programa za srpsko selo:

NAJVEĆA FABRIKA SRBIJE JE SRPSKI AGRAR BEZ KROVA.

Njene proizvodne hale su naše njive. Njene fabrike su naše farme, voćnjaci i plantaže. Njeni nosioci su naši domaćini i porodice koje generacijama žive od zemlje.

Takvom domaćinu država mora da pomogne da proizvede, preradi i proda. Podsticaji moraju biti dostupni srpskom seljaku, porodičnoj farmi, domaćem preduzetniku i industrijalcu.

Neću Srbiju u kojoj domaće porodične farme nestaju, a onda kupujemo hranu proizvedenu negde drugde.

PORODIČNI KAPITALIZAM — GRAĐANIN KAO SUVLASNIK SVOJE SRBIJE

Zato govorim o porodičnom kapitalizmu.

Hoću da svaki građanin Srbije postane suvlasnik dela nacionalnog bogatstva. Moj program predviđa da svaki državljanin dobije akcije u vrednosti od 100.000 evra.

Ne gotovinu — akcije.

Naši preci nisu Srbiju stvarali, branili i za nju ginuli vekovima da bismo je mi danas prodavali bez odgovornosti prema građanima i generacijama koje dolaze.

SRBIJA NIJE NA PRODAJI.

Naše bogatstvo moramo da čuvamo, uvećavamo i ostavljamo svojoj deci.

OD SIROVINE DO SRPSKOG BRENDA

Bogoljub Karić, nosilac izborne liste „Bogoljub Karić – Pokret SNAGA SRBIJE – BK“, ističe da se ekonomski program liste zasniva na domaćoj proizvodnji, preradi, novim fabrikama i većoj vrednosti srpskog proizvoda.

HOĆU SRBIJU KOJA PROIZVODI, PRERAĐUJE I IZVOZI.

Moj program predviđa 300 velikih nacionalnih projekata i uslove za 10.000 novih fabrika i zajedničkih kompanija.

Hoću Srbiju u kojoj je cilj plata od 3.000 evra i penzija od 1.500 evra.

Hoću da mladi ostaju. Hoću da se naši ljudi iz sveta vraćaju. Hoću da Srbija bude zemlja u koju ljudi dolaze da žive, investiraju, rade i podižu porodice.

Neću Srbiju koja svoje bogatstvo izvozi kao sirovinu, a zatim kupuje tuđi gotov proizvod. Hoću domaću preradu.

Od srpskog mleka — srpski sir. Od naše maline — gotov proizvod. Od našeg voća — sok, koncentrat, dečju hranu i brend. Od naše pšenice i kukuruza — proizvode veće vrednosti.

Hoću da srpski proizvod i srpski brend budu na trpezama Moskve, Pariza, Londona, Pekinga i Njujorka.

BOGOLJUBOVA SRBIJA — DA SE BOLJITAK OSETI U SVAKOJ KUĆI

Ne govorim o nečemu što nisam video. Decenijama sam radio i stvarao na različitim svetskim tržištima. Znam šta znače investicija, fabrika, tržište, tehnologija i konkurencija.

Hoću Srbiju koja će svojim radom, znanjem i proizvodnjom postati jedna od ekonomski najsnažnijih zemalja regiona.

Ali bogatstvo države nema smisla ako ga ne oseti porodica.

Da ga oseti seljak. Da ga oseti radnik. Da ga oseti penzioner. Da ga oseti student. Da ga oseti svaka kuća u Loznici, Jadru, Podrinju i celoj Srbiji.

To je Bogoljubova Srbija koju hoću:

DOMAĆINSKA.
PORODIČNA.
PROIZVODNA.
BOGATA.

Srbija u kojoj se domaće mleko ne prosipa. Srbija u kojoj se naša sirovina prerađuje u naš gotov proizvod. Srbija u kojoj domaćin živi od svoga rada. Srbija u kojoj mladi ostaju, a naši ljudi se vraćaju.

NAJVEĆA FABRIKA SRBIJE JE SRPSKI AGRAR BEZ KROVA.

PORODICA JE SNAGA SRBIJE.

ŽIVELA LOZNICA!
ŽIVELA SRBIJA!
NA MNOGAJA LETA! (kraj) dep/mk