BEOGRAD -
U svojoj novoj knjizi „Dijagnoza čovečanstva“, koja je dobila 18 recenzija i koja će biti objavljena u Americi, Kini i Indiji, bavim se jednim pitanjem koje smatram važnijim nego ikada: Kako u XXI veku osloboditi čoveka da ostvari sve ono što mu je Bog dao? Jer svako dete koje danas dolazi na svet ima pravo da jednog dana postane slobodan čovek — da misli svojom glavom, govori svojim glasom, razvije ono što mu je Bog dao, radi, stvara, voli, osnuje porodicu i samo bira svoj životni put.
Vraćajući se delima Oldosa Hakslija i Džordža Orvela, video sam da su pitanja koja su oni postavili u XX veku i danas pred nama — samo što su u XXI veku dobila novu dimenziju.
DVA PUTA XX VEKA
Haksli je 1932. godine u „Vrlom novom svetu“ upozorio na društvo u kojem čovek ne mora da izgubi slobodu samo pod pritiskom i silom. Može postepeno da je preda u zamenu za udobnost, zabavu i zadovoljstvo. Orvel je 1949. godine u „1984“ opisao drugu opasnost — svet u kojem se čovekom upravlja strahom, nadzorom, pritiskom i kontrolom informacija. Između njih postoji i zanimljiva istorijska veza. Haksli je predavao Orvelu na Itonu. Kasnije su, svaki na svoj način, ostavili dva različita i snažna upozorenja o tome kako čovek može da izgubi slobodu. To su bila velika pitanja XX veka. Ali mi danas živimo u drugom vremenu.
XXI VEK TRAŽI NOVI ODGOVOR
Danas smo duboko u XXI veku — veku interneta, algoritama, veštačke inteligencije, robotike, automatizacije i tehnologija kakve Haksli i Orvel nisu mogli ni da zamisle. Praktično celokupno znanje čovečanstva možemo da nosimo u džepu. Tehnologija može da zna šta čitamo, šta gledamo, šta kupujemo, gde se krećemo, šta nas zanima i čega se plašimo. Zato nije dovoljno da samo ponavljamo upozorenja XX veka.Moramo da postavimo novo pitanje: Da li ćemo tehnologiju XXI veka koristiti da još bolje upravljamo čovekom — ili da ga oslobodimo da razvije svoje znanje, talenat i stvaralačku snagu? Haksli je ponudio jedno upozorenje. Orvel drugo.
Ja za XXI vek predlažem treći put. Nazivam ga Bogoljubovim putem. Njegova suština je jednostavna: NE UPRAVLJAJ ČOVEKOM — OSLOBODI ČOVEKA. SLOBODA PRIPADA ČOVEKU
Sloboda nije poklon države. Nije poklon političara. Nije poklon korporacije. Nije poklon algoritma. Sloboda pripada čoveku. Čovek mora da ima pravo da misli, govori, radi, stvara, veruje, osniva porodicu i sam odlučuje o svom životu. Verujem da svaki čovek dolazi na ovaj svet sa nekim darom. Nekome je dato da leči. Nekome da gradi. Nekome da obrađuje zemlju. Nekome da uči decu. Nekome da stvara muziku, razvija tehnologije, organizuje ili vodi. Posao države nije da kontroliše ono što je čoveku dato. Posao države je da stvori uslove da čovek svoj dar razvije.
SLOBODAN ČOVEK — ODGOVORNA VLAST
Ali sloboda ima i drugu stranu. Što je građanin slobodniji, to vlast mora biti odgovornija. Lekaru poveravamo zdravlje. Pilotu živote putnika. Inženjeru bezbednost mosta. A političaru poveravamo odluke koje mogu da utiču na živote miliona ljudi i budućnost čitavih generacija. Zato politika mora da bude profesija najviše odgovornosti.Onaj ko traži poverenje građana mora jasno da kaže šta će uraditi. A kada dođe vreme da položi račun, mora da kaže: Ovo sam obećao. Ovo sam uradio. Ovo nisam uradio. Ovo su razlozi. Ako je prekršio zakon ili zloupotrebio položaj, mora da odgovara kao i svaki drugi građanin. Niko nije iznad zakona. Ista pravila i ista odgovornost moraju da važe za svakoga.
TEHNOLOGIJA U SLUŽBI ČOVEKA
U XXI veku tehnologija može da bude najmoćnije sredstvo koje smo ikada imali za oslobađanje čovekovog potencijala. Veštačka inteligencija može da pomogne lekaru da ranije otkrije bolest, učitelju da prepozna talenat deteta, poljoprivredniku da proizvede više, preduzetniku da bude produktivniji i državi da ukine redove, šaltere i nepotrebne papire. Takva tehnologija služi čoveku. Ali ako algoritam počne da odlučuje šta čovek treba da misli, ako tehnologija služi neprestanom nadzoru i ako digitalna država čoveka pretvori samo u broj — onda smo pogrešili put. Tehnologija mora da služi čoveku. Čovek ne sme da služi tehnologiji. Digitalna država treba da oslobodi čoveka birokratije. Ne sme da postane digitalni kavez.
DRŽAVA KOJA SLUŽI
Ne želim državu sa svemoćnim vladarom i nemoćnim građaninom. Želim slobodnog i snažnog građanina i snažne institucije koje štite njegovu slobodu. Država treba da obezbedi mir, bezbednost, vladavinu prava, jednake šanse, zaštitu porodice i imovine, dobro obrazovanje, dostupno zdravstvo, infrastrukturu i uslove za rad i stvaranje. A onda treba čoveku da ostavi prostor da živi. Pusti čoveka da radi. Pusti ga da stvara. Pusti ga da pokrene posao. Pusti ga da govori. Pusti ga da bira. Pusti ga da bude čovek.
MANJE GOVORA, VIŠE RAZGOVORA
Naš svet danas ima previše govora, a premalo razgovora. Svi govore. Malo ko sluša.Razgovor ne znači da moramo isto da mislimo. Naprotiv. Sloboda znači da možemo da se ne slažemo, a da ipak razgovaramo, slušamo jedni druge i tražimo ono oko čega možemo da se dogovorimo. Porodica bez razgovora se udaljava. Društvo bez razgovora se deli. Svet bez razgovora lako završava u sukobu. Manje govora. Više razgovora.
SLOBODA NE PRIPADA NI ISTOKU NI ZAPADU
Pitanje slobode čoveka daleko prevazilazi Srbiju. Ono se tiče svakog društva i svakog čoveka. Sloboda nije vlasništvo Istoka ili Zapada, levice ili desnice. Čovek, gde god da živi, želi iste osnovne stvari: mir, porodicu, sigurnost, mogućnost da radi, stvara i sam odlučuje o svom životu. Zato nam ne treba nova ideologija koja će čoveku objašnjavati kako mora da živi. Treba nam sistem koji će mu omogućiti da bude slobodan i odgovoran.
BOGOLJUBOV PUT — TREĆI PUT ZA XXI VEK
Haksli i Orvel su u XX veku dali svoje odgovore i svoja upozorenja. XXI vek je otvorio nova pitanja, ali i mogućnosti koje čovečanstvo nikada ranije nije imalo. Zato je moj predlog za XXI vek jasan: sistemi više ne smeju da budu građeni oko pitanja kako upravljati ljudima, već kako čoveku dati više slobode, više odgovornosti i više mogućnosti da ostvari ono što mu je dato. To je ono što u „Dijagnozi čovečanstva“ nazivam Bogoljubovim putem.
