BEOGRAD -
Bogoljub Karić, nosilac liste Pokret snaga Srbije – BK, u razgovoru sa građanima na 63. Oplenačkoj berbi u Topoli poručio je da srpski seljak mora postati bogat domaćin, da naša sela moraju postati centri proizvodnje i prerade i da mladost mora ostati u Srbiji.
Na današnjoj veličanstvenoj 63. Oplenačkoj berbi, u srcu Šumadije, u kraljevskoj Topoli, na Oplencu i u Karađorđevom gradu, još jednom sam se uverio u ogromnu snagu, vrednoću, tradiciju i stvaralački duh našeg naroda.
Ovo nije samo praznik grožđa, vina i narodnih običaja. Ovo je praznik srpskog domaćina, srpske porodice, naše zemlje i našeg nacionalnog bogatstva.
Ovde, gde se čuvaju uspomene na Karađorđa i kraljevsku dinastiju Karađorđevića, gde se vekovima neguju vinogradi, voćnjaci i tradicija srpskog domaćinstva, moramo da govorimo ne samo o slavnoj prošlosti nego i o velikoj ekonomskoj budućnosti Srbije.
Srpski agrar je naša najveća fabrika bez krova!
Godinama govorim da Srbija ima prirodne uslove da postane jedna od najrazvijenijih agroindustrijskih zemalja Evrope.
Moj razvojni cilj je da Vojvodina, kroz savremenu proizvodnju i preradu, dostigne 100 milijardi evra godišnje vrednosti proizvodnje, a cela Srbija 200 milijardi evra.
To je ambicija za koju su potrebni veliki kapital, savremena tehnologija, tržišta, znanje i dugoročna nacionalna strategija.
Pogledajmo Izrael! Zemlju koja je pokazala kako se znanjem, navodnjavanjem i savremenom tehnologijom mogu prevazići prirodna ograničenja.
A šta mi radimo?
Imamo plodnu zemlju, reke, vredne domaćine, vinograde, voćnjake i tradiciju. A naš seljak i dalje gleda u nebo i čeka kada će pasti kiša!
U 21. veku srpski seljak ne sme da zavisi samo od kiše!
Moramo izgraditi nacionalni sistem navodnjavanja, moderne hladnjače, skladišta, prerađivačke kapacitete i organizovan plasman na svetska tržišta.
Moj program predviđa pokretanje 10.000 novih programa i pogona za preradu poljoprivrednih proizvoda širom Srbije.
Želim Srbiju u kojoj će, simbolično rečeno, svaka seoska kuća biti mala fabrika, a svaki domaćin proizvođač gotovog proizvoda.
Ne smemo više izvoziti samo sirovo voće, grožđe, šljivu, malinu, jabuku i žitarice. Moramo izvoziti gotove proizvode!
Od našeg grožđa — vrhunska srpska vina sa svetskim imenom.
Od naše šljive — brendirana srpska rakija.
Od našeg voća — sokovi, džemovi, sušeno voće i prehrambeni proizvodi najvišeg kvaliteta.
Od našeg žita — brašno, testenine, hleb i hiljade drugih proizvoda.
Umesto da drugi zarađuju na preradi naših sirovina, tu dodatu vrednost moramo zadržati u Srbiji.
Naš cilj mora biti da srpski brendirani proizvod na svetskom tržištu vredi i deset puta više od sirovine koju danas prodajemo!
To je put do bogatog srpskog seljaka.
A kada srpski domaćin bude bogat, kada njegova deca budu imala posao, pristojnu zaradu, savremenu školu, zdravstvenu zaštitu i sigurnu budućnost, tada će naša mladost ostati u selima.
Tada nećemo gledati kako nam se kuće zatvaraju, njive zarastaju, a deca odlaze u Nemačku, Austriju i širom sveta.
Ja ne želim Srbiju koja izvozi svoju mladost.
Želim Srbiju koja izvozi svoje proizvode, svoje brendove, svoje znanje i svoju pamet!
Danas, ovde u Topoli, odajem veliko priznanje svim vinogradarima, voćarima, poljoprivrednicima, zanatlijama, kulturno-umetničkim društvima i svim domaćinima koji čuvaju našu tradiciju.
Oni su čuvari Srbije.
A naš zadatak je da njihov rad pretvorimo u bogatstvo, da njihova deca naslede razvijena imanja, uspešne porodične kompanije i sigurnu budućnost.
Neka iz Karađorđevog grada, sa Oplenca, danas krene poruka: Srbija mora ponovo da bude zemlja bogatih domaćina, punih sela, uspešnih porodica i mladosti koja ostaje na svojoj zemlji!
