Onkolog i ekspert za javno zdravlje dr Peter Harper ukazao je na paradoks savremenog života, u kojem je visoka svest o zdravlju praćena svakodnevnim stresom, ističući značaj samokontrole i razlikovanja pozitivnog od hroničnog stresa.

U razgovoru „Da li je manje štetno dovoljno dobro?“ govorio je o posledicama hroničnog stresa i težnji perfekcionizmu, ocenjujući da perfekcionizam može biti prepreka zdravoj svesti.

„Ne treba misliti da je perfekcionizam jedini mogući korak napred. Morate dozvoliti sebi grešku i mogućnost da se vratite nazad. Moramo biti otporni na probleme svakodnevnog života, a da bismo bili otporni verovatno nećemo biti savršeni“, poručio je Harper.

Govoreći o javnom zdravlju, istakao je da je prestanak pušenja najbolja opcija, ali da je važno razumeti razloge zbog kojih ljudi nastavljaju da konzumiraju duvanske proizvode, čak i nakon dijagnoze raka. Naveo je da 64 odsto onkoloških pacijenata, uprkos dijagnozi, ne uspeva da prestane da ih konzumira, često ih doživljavajući kao način borbe protiv stresa.

Harper je ukazao da u svetu živi više od milijardu pušača, a u Srbiji 1,5 miliona, naglašavajući značaj prevencije i razgovora između lekara i pacijenata, kao i obavezu zdravstvenih radnika da objasne štetnost i rizike pušenja. Osvrnuo se i na potrebu razlikovanja naučnog pristupa rizicima od moralizovanja.

Generalna direktorka kompanije Filip Moris International (PMI) za Jugoistočnu Evropu Tamara Milovanović rekla je da je ideja razvoja alternativa duvanskim proizvodima bez dima nastala pre deset godina i navela da u razvojnom centru kompanije danas radi 1.600 naučnika.

Ona je dodala da proizvodnja kompanije u Nišu ubrzava tranziciju ka budućnosti bez duvanskog dima u Evropi i svetu.

ZAŠTITA MALOLETNIKA

Govoreći o ulozi Ministarstva zdravlja u sprečavanju pristupa maloletnika duvanskim proizvodima, državna sekretarka Ivana Stašević Karličić rekla je da su prioriteti regulisanje ove oblasti, prevencija, ograničavanje pristupa duvanskim proizvodima i podizanje svesti o njihovoj štetnosti.

Ona je navela da je završena faza izrade normativnih akata kojima se reguliše pristup supstancama štetnim po zdravlje, kao i da je planirano usvajanje posebne zakonske regulative za ovu oblast.

Direktor komercijalnih operacija kompanije Filip Moris za Jugoistočnu Evropu Radmilo Vlačić ukazao je na odgovornost kompanija i celokupne zajednice u zaštiti maloletnika, ističući značaj kontrole maloprodajnih objekata u kojima se prodaju duvanski proizvodi.

Vlačić je rekao da je kompanija edukovala više od 15.000 zaposlenih u maloprodaji i da kontroliše sprečavanje prodaje duvanskih proizvoda maloletnicima metodom „tajnog kupca“. On je istakao i potrebu da država propiše stroge sankcije za nepoštovanje propisa, kao i da nelegalni proizvođači nikotinskih proizvoda predstavljaju problem za celokupnu industriju.

Na panelu „Zaštita maloletnika: Svi smo na potezu!“ predstavljen je primer iz Grčke, gde se primenjuje sistem provere starosti kupaca koji podrazumeva sigurnu i dokumentovanu potvrdu godina, bez oslanjanja na slobodnu procenu prodavca.

Viši direktor za strategiju korporativnih poslova PMI Iakovos Kargarotos rekao je da državni digitalni novčanik, odnosno aplikacija za bezbedno deljenje ličnih dokumenata u digitalnom obliku, ima važnu ulogu u tom procesu, jer se pokazao kao pouzdan i praktičan način provere starosti.

Kargarotos je, pozivajući se na podatke Svetske zdravstvene organizacije, naveo da će broj pušača u svetu narednih godina ostati gotovo nepromenjen. Upozorio je i da bi povlačenje legalnih načina proizvodnje i prodaje duvana moglo da otvori prostor za nelegalne kanale snabdevanja.

O uticaju javnih ličnosti na mlade govorila je olimpijska šampionka, svetska i evropska prvakinja u streljaštvu Zorana Arunović, ističući značaj ličnog primera i načina na koji se javne ličnosti odnose prema pobedi, porazu i protivnicima.

„Javne ličnosti ne utiču na mlade tako što izađu na podijum i nešto kažu. Mislim da mnogo više utiču svojim delima. One bi trebalo da utiču na mlade tako što znaju kako da prokomentarišu svoju pobedu i svoj poraz, kako da se ophode prema protivniku“, rekla je Arunović.

Ona je ukazala i na razliku između motivacije i discipline, koju je označila kao dugoročan faktor uspeha u sportu.

INOVACIJE I SARADNJA NAUKE I PRIVREDE

U fokusu panela „Inovacije u fokusu“ bila je saradnja privatnog i javnog sektora, predstavljena kroz projekat „StarTech“, koji su pre šest godina pokrenuli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i PMI, uz podršku Vlade Srbije.

Državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marija Gnjatović rekla je da je finansijska podrška samo jedan od činilaca razvoja inovacija i da su naučno-inovativnoj zajednici potrebni dobra organizacija, planiranje, saradnja i povezivanje.

Kao jednu od prepreka plasmanu naučnih rezultata na tržište navela je nedovoljnu svest o tome da svaki startap ne mora da bude brzorastuća kompanija. Istakla je da postoji veliki potencijal za razvoj preduzetništva zasnovanog na nauci, ali da naučnicima često nedostaje iskustvo u prepoznavanju tržišnih mogućnosti inovacija.

Marija Gnjatović je najavila intenzivniju saradnju Ministarstva sa privrednim sektorom, ukazujući na nedostatak industrijskog iskustva u pojedinim oblastima, poput biotehnologije i biomedicine.

Viša naučna saradnica Instituta za fiziku u Beogradu Marija Mitrović Dankulov rekla je da naučna zajednica raspolaže znanjem i veštinama, ali da naučnici retko imaju priliku da rade u realnom industrijskom okruženju. Istakla je da dobra ideja, inovacija ili tehnologija ne znače mnogo ako ne postoji put do tržišta.

Direktorka za regulatorne poslove i projekte korporativnog kapitala u PMI za Jugoistočnu Evropu Tamara Stanković rekla je da je „StarTech“ osmišljen kao program podrške razvoju inovativnih ideja i njihovom plasmanu na tržište. Pored subvencija, kako je navela, potrebno je unaprediti i poslovno okruženje u kojem se inovacije razvijaju.

Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović istakla je da su, pored podrške startap timovima, u fokusu Alijanse nauka i znanje, kao i saradnja kompanije PMI sa inovatorima i istraživačkom zajednicom.

Ona je navela da je kroz program „StarTech“ podržano 100 startapa, od kojih 45 odsto izvozi u 29 zemalja.

O iskustvu u korišćenju podrške kroz ovaj program govorio je Marko Grujić, pokretač startapa „Neuroblast“, koji razvija rešenja za oponašanje dinamike i ritma mašina koje se koriste u terapiji pacijenata obolelih od multiple skleroze.

U okviru konferencije predstavljen je i projekat „RE:IMAGINE ŠkART 2 ART“, u kojem su mladi umetnici, uz mentorstvo vajara Viktora Kiša, stvarali dela od odbačenih materijala i predmeta. Autori nagrađenih radova su Uroš Milinčić, Nikolina Nikolić i Vuk Šćepanović.

Konferencija je završena predavanjem „Supermoćima do uspeha“ futuriste i stručnjaka za inovacije, disrupciju i tehnologije budućnosti Ditmara Damena, koji je govorio o prepoznavanju tržišnih potreba, individualizaciji potrošača i načinima za ostvarivanje uspeha. (kraj) elh/jj/mk