Reels
Proširenje geopolitički prioritet EU
BEOGRAD - Nova Evropska komisija počinje mandat u trenutku kada je proširenje geopolitički prioritet EU. Da li će ovo biti Komisija kojaće Srbiju i Zapadni balkan dovesti di članstva u EU.?
Slovenka Marta Kos preuzima resor proširenja u trenutku kada je ova politika geopolitički najznačajnija za EU u poslednjih 15 godina.
Njen izbor je na Balkanu uglavnom viđen kao dobra vest, jer poznaje region i dolazi iz zemlje koja snažno podržava članstvo Zapadog Balkana - iako nema iskustva u EU i ličnu političku težinu.
Nova komesarka za proširenje kaže da prvi put posle više od decenije postoji šansa da se zaključe pregovori sa jednom ili više zemalja.
Kos navodi da bi do kraja svog mandata želela da vidi sve zemlje Zapadnog Balkana u EU, uz ogradu da će to zavisiti od njihovog učinka. Kao i šefica Komisije Ursula fon der Lajen, na pitanja o rokovima,
Marta Kos se zaklanja iza poznatih formulacija da proces zavisi pre svega od zasluga kandidata.
Iskustvo, međutim, pokazuje da je to samo delimično tačno.
Osim zasluga zemalja kandidata, napredak odlučujuće zavisi od institucionalne i političke spremnosti EU da prihvati nove članice. I mozda iznad svega – od spremnosti EU da na sto stavi jasnu ponudu prijema u članstvo u doglednom roku.
Tek kada se to desi, lopta će u potpunosti biti u dvorištu zemalja Zapadnog Balkana, a politički lideri Srbije i regiona zaista u situaciji da pokažu: da li rade u korist članstva u EU, ili ne.
Hoće li se takva ponuda naći na stolu ?
Pored primene Plana rasta EU za Zapadni Balkan, analitičari u prve dve-tri godine nove Komisije očekuju intenzivniju politiku « malih koraka : brže i češće otvaranje pregovaračkih klastera, zatvaranje klastera u slučaju Crne Gore, pokretanje pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom.
Pravo pitanje je, međutim, ćta će se dešavati posle 2027 godine.
Da li će najnaprednije zemlje, Crna Gora i možda još neke, dobiti jasnu mapu putu ka članstvu, ili će pristupanje ostati neoročeni proces, bez jasne ciljne linije na horizontu ?
Drugo važno pitanje je da li će novi budžet EU za period 2028 -2035 izdvojiti više novca za kandidate i predvideti mogućnost novih članova?
Najzad, otvoreno pitanje je unutrašnja reforma EU.
Mnoge zemlje članice, počev od Francuske i Nemačke, vide ovu reformu kao preduslov daljeg prosišrenja. Ali, ostaje nejasno kada i da li će do nje doći.
Na početku novog madata Evropske komisije retorika i prioriteti već su bitno drugačiji, ali stvarni, opipljivi napredak u realnosti tek treba da se dogodi.
Predstojeći petogodišnji mandat mogao bi da bude trenutak istine za politiku proširenja. (kraj) dep/dj
