"Oluja je besprimerni zločin i ne može da ima opravdanje, nigde i nipošto. Svaki pokušaj izjednačavanja, svaki pokušaj traženja opravdanja za Oluju među Srbima i njihovom postojanju je kao kada bi SS divizije Holokaust pravdale ustankom jevreja u Varšavskom getu. Ne smemo prestati da tražimo pravdu za pobijene, proterane i opljačkane Srbe", poručuje mnistar odbrane Aleksandar Vulin. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović kaže da srpski narod nikad neće zaboraviti svoje žrtve, ali da je važno da Srbija i Hrvatska za budućnost traže drugačije puteve od onih iz prošlosti i da, kao susedi, grade dobre odnose. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović podseća da je taj brutalni zločin usred Evrope i danas ostao nekažnjen, i da će to ostati ispisano kao sramotna stranica u istoriji Evrope. Socijalistička partija Srbije saopštava da je proslava egzodusa jednog naroda potvrda da u Evropi 21. veka ponovo vaskrsava fašizam". SPS navodi da Oluja nije veličanstvena pobeda, već udruženi zločinački poduhvat, "na čiju proslavu ne bi trebalo da dođe nijedan častan Srbin, jer prisustvo ijednog Srbina proslavi čini da nevine žrtve tog zločina ponovo bivaju ubijene". Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić poručuje da sećanje na tragičnu prošlost ne sme da izbledi, ali i da je to sećanje pouka generacijama koje dolaze da budućnost gradimo na prepoznavanju zločina i poštovanju žrtava. Predsednik Komisije za nestale Veljko Odalović saopštava da je Oluja sramna pobeda, koja nije izvojevana na liniji fronta, već nad nejači i civilima. Predsednik parlamentarnog Odbora za dijasporu Miroslav Linta nema razumevanja za "sramnu i nerazumnu" odluku potpredsednika Vlade Hrvatske Borisa Miloševića da, kao Srbin, u Kninu prisustvuje obeležavanju godišnjice Oluje. Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac poziva vlasti u Beogradu i Zagrebu da konačno reše pitanje nestalih i poginulih za čijim posmrtnim ostacima se još traga, kao i da do kraja zaštite sva imovinska, statusna i druga prava prognanih Srba. "Odgovornost za zločine u Oluji snosi tadašnji politički i vojni vrh Hrvatske, ali i vlast Slobodana Miloševića, uz čije je znanje i prećutnu saglasnost ta akcija nesumnjivo i izvedena. Na sličan način, legitimnim interesima i nacionalnim osećanjima danas manipuliše i režim Aleksandra Vučića, koji od godišnjice progona pravi svoju političku promociju", smatra Lutovac. Pokret Dveri saopštava da Hrvatska treba da se zapita šta slavi 5. avgusta - genocid, etničko čišćenje Srba i stvaranje etnički čiste države bez pripadnika drugih naroda, ubistva, paljenje srpskih kuća koje su starije i od naziva Hrvatska, zatiranje svega srpskog kao da Srbi nisu tamo vekovima bili. Predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović smatra da ne može da se očekuje suštinsko poboljšanje odnosa dve zemlje, sve dok se u Kninu, na mestu zločina, proslavlja Oluja, revizija istorije sprovodi institucionalno, a hrvatski narod se tome ne odupire. Konstatuje i da, će, na žalost, prvi put i predstavnici ono malo preživelog srpskog naroda prisustvovati toj sramnoj proslavi zločina, dajući mu legitimitet, "u zabludi obolelih od Stokholmskog sindroma da će time zločincima da se umile". Stranka slobode i pravde smatra da politički predstavnici Srba u Hrvatskoj imaju pravo da samostalno donose odluke i grade klimu poverenja i suživota s Hrvatima, "jer oni najbolje znaju šta je u njihovom interesu i ne treba da dozvole da im iz Beograda diriguju isti oni koji snose istorijsku odgovornost za sudbinu Srba u Hrvatskoj". Stranka moderne Srbije sa ogromnom tugom se seća etničkog čišćenja u Oluji, navodeći da komšije slave to što su tada pobedile nenaoružane, gladne i žedne žene, stare i decu. SMS veruje u to da će neki budući političari na našem zajedničkom životnom prostoru smoći snage da se suoče s istinom, da osude sramotu koju su u ime njihovih građana sprovodile tadašnje političke elite, da će prestati a politikom negiranja zločina i veličanja zločinaca u nacionalne heroje. Hrvatski demokratski forum, sa sedištem u Subotici, pozdravlja "istorijsku odluku" legitimnih predstavnika srpske zajednice u Hrvatskoj, da njihov predstavnik u Vladi Hrvatske učestvuje u centralnoj proslavi Dana pobede u Kninu, uz ocenu da taj gest može da bude prelomna tačka u odnosima hrvatskog i srpskog naroda. Nevladina organizacija Hrvatski građanski savez poručuje da je prvorazredni zadatak političara, zvaničnika, manjinskih lidera, aktivista, duhovnika, učitelja i profesora u obe države uporno traganje za modalitetima života u razumevanju, saradnji i međusobnom prožimanju. Zalog za to je, kako navode, suočavanje s prošlošću, puno razumevanje za sve žrtve, osuda ratnih zločina, njihova individualizacija i procesuiranje. Fond za humanitarno pravo saopštava da su hrvatske vojne snage počinile mnogobrojne zločine protiv Srba u Oluji, napominjući da ni posle 25 godina pravda za žrtve počinjenih zločina još nije dostignuta, "za šta odgovornost snose i institucije Hrvatske i institucije Srbije". (kraj) nm