Ona je ukazala da je bitka za Beograd bila jedna od najvećih operacija Narodnooslobodilačke borbe i po broju žrtava odmah posle Sutjeske.

Stojanović je ukazala da je reinterpretacija događaja iz Drugog svetskog rata počela knjigom "Nož" Vuka Draškovića, koji je počeo rehabilitaciju četnika, a da puna rehabilitacija i reinterpretacija događaja počinje posle 5. oktobra, kada je tadašnji vršilac dužnosti gradonačelnika Beograda Milan St. Protić rekao da je za njega 20. oktobar okupacija, a ne oslobođenje.

Ona je ukazala da je posle 5. oktobra 2000. godine u Beogradu 900 ulica promenilo imena, kao i skoro sve škole koje su bile nazvane po partizanima i da je tada bilo pogrešno tumačenje da je antifašizam žrtva obračuna novih vlasti sa komunizmom.

Stojanović je rekla da je sada na dnevnom nivou prisutna ideologija i praksa fašizma, a da se grupice koje se protiv toga bore nazivaju domaćim izdajnicima i ocenila da je ta borba protiv unutrašnjeg fašizma dugotrajnija.

Na debati se govorilo o poslednjim upadima na izložbe, uništavanju izložbi i sličnim pretnjama u Beogradu.

Rediteljka Minja Bogavac rekla je da danas nema dovoljno suprotstavljanja unutrašnjem fašizmu u redovima umetnosti i kulture, ali da suprotstavljanja ima samo u tim redovima.

Novinar kolumnista Ljubodrag Stojadinović rekao je da su desne grupe prirodni saveznik režima, jer se režim od njih nikada nije ogradio i da građani u Srbiji trenutno žive u ambijentu izgubljene slobode.

"Većina pokorno ćuti i mi badava podstičemo mit o tome da smo buntovan narod. Mi smo odgovorni za ovaj status, ne Vučić. Sa Vučićem i njegovim ljudima se ne može pregovarati, niti sa odredima koje šalje", rekao je Stojadinović i dodao da je pravo građana da se brane ako neko želi da ih bije, a ne da trpi batine. (kraj) lj/and/dpv