Politika

Beogradski bezbednosni forum

Otpornost na ekstremizam

26. 10. 2021. 12:33 | FoNet | Milica Rilak

BEOGRAD - Otkrivanje i prevencija radikalizacije u institucijama poput vojske i policije, uloga lokalnih zajednica i žena, pa čak i uloga popularnih "mimova" u konceptu otpornosti na nasilni ekstremizam, teme su kojima su se danas bavili učesnici prvog panela na 11. Beogradskom bezbednosnom forumu.

Viši istraživač savetnik Fondacije Berghof Veronik Dudue u svom izlaganju bavila se ulogom lokalnih zajednica u tome da li će "doliti ulje na vatru" ili sprečiti radikalizaciju pojedinaca, a najavila je i da će uskoro biti objavljeni rezultati istraživanja na tu temu rađenih u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Tunisu, Libanu i Iraku.

"Istraživanje je i dalje u toku, ali smatramo da je sposobnost zajednice da se odupre radikalizaciji izuzetno važna za 'otpornost na nasilni ekstremizam' i koliko je sposobna da se odupre onome što izaziva radikalizaciju, bilo da je reč o disfunkcionalnosti države ili pojavi onih koji regrutuju za ekstremističke organizacije", rekla je Dudue.

Istraživačica Instituta za globalne i evropske studije Univerziteta u Lajpcigu Katarina Ristić je, sa druge strane, svoje studente intervjuisala o internet mimovima i njihovom potencijalu za radikalizaciju, među kojima je najpoznatiji "Remove Kebab".

Taj mim je iskoristio i terorista sa Novog Zelanda Brenon Tarant, koji je ubio 49 ljudi u džamiji u Krajstčerču.

"Mimovi o kojima govorim radikalno su desni, uvredljive, agresivni i ne dolaze sa mejnstrim socijalnih mreža već sa mreža poput 4chan ili 8chan, čiji članovi nemaju udruženje ili hijerarhiju, ali šire takve poruke i ohrabruju druge članove na nasilje", pojasnila je Ristićeva, i upozorila da su studenti uvereni da su "eksperti za mimove", da ih smatraju neodvojivim deloom svojih života i da ih ne smatraju pretnjom.

Emilija Davidović sa Univerziteta u Bergamu bavila se pitanjem smanjenja potencijala za radikalizaciju kod žena, i u tom kontekstu skrenula je pažnju na nerazumevanje sa kojim se muslimanske žene suočavaju u zapadnoevropskim društvima zbog specifičnih običaja koji se tiču odeće.

"Čuveni 'burkini' koji im je omogućio da idu na plaže i plivaju doprineo je inkluziji muslimanskih žena u zapadna društva i građenju otpornosti na ekstremizam, kao i razmeni među kulturama - ali su francuske vlasti demonstrirale nerazumevanje ka ovom konceptu kada su zabranikle burkinije na plažama, uz obrazloženje da doprinosi segregaciji žena, i da nije kompatibilan sa francuskim vrednostima", istakla je je Davidovićeva.

Profesor odseka političkih nauka Masarik Univerziteta Miroslav Mareš istraživao je problematiku infiltracije ekstremista u bezbednosne strukture poput policijskih i drugih bezbednosnih službi.

"Nije moguće izolovati policiju od ostatka društva, pa je prvo potrebno pokrenuti deradikalizaciju i preventivne mere u takvim institucijama", rekao je Mareš i ukazao da su, takođe, potrebni specifični "alati" i znanja kako bi se radikalizacija otkrila i savladala.

"Za to je neophodna međunarodna razmena znanja, ali i saradnja sa akademskom zajednicom", savetovao je Mareš. (kraj) dar/mr 

Share: