Ona je navela da su demokratska društva u dokumentu označena kao društva otporna na terorizam, i ukazala da se demokratija ne može nametati, već mora imati duboke korene u društvu.

Ljudi moraju da razumeju šta je demokratija, a nisam uvek sigurna da je to slučaj, istakla je ona.

Jonason je navela primer Tunisa, najdemokratskije muslimanske zemlje, a ispostavilo se da je veliki broj terorista u Evropi dolazio iz te zemlje.

Demoratije mogu biti dvosekli mač u sprečavanju terorizma, rekla je Jonason, one mogu imati dobar ishod u toj borbi, ako su snažne, dobro konsolidovane demokratije.

Za društva koja su u procesu demokratizacije, u tim procesima može biti rizika i jačanja autoritarizma, konstatovala je ona.

Profesor na Norveškom institutu za međunarodne poslove Morten Boas ukazao je da su neki od uslova razvoj nasilnog ekstremizma okolnosti, blizina EU, i stabilnost država.Ogromne su razlike u stabilnosti država, ako upoređujemo Srbiju i Severnu Makedoniju ili Bosnu i Hercegovinu, rekao je Boas.

Boas je ukazao i na pojave regrutacije i mobilizacije ljudi za nasilni ekstremizam, navodeći Balkan kao teren gde se borci radikalizuju i "izvoze", dok Bliski istok uvozi i izvozi strane borce.

U naredna tri dana, na 11. Beogradskom bezbednosnom forumu diskutovaće se i o efektima pandemije, ekonomskoj neizvesnosti, krizi demokratije i rastu autoritarizma, ksenofobije i nepoverenja, što sve, kako upozoravaju organizatori, "stavljaju čovečanstvo na jedan od najvećih ispita u istoriji".

Forum zajednički organizuju Fondacija BFPE za odgovorno društvo, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji. (kraj) dar/ivt