Na pitanje moderatora može li takva vrsta saradnje dovesti do promene imidža NATO u Srbiji, bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac odgovorio je da sve zavisi od medija i političkih i društvenih lidera, i od toga da li će oni odlučiti da vode zemlju i naciju, ili da "prate"."Ako odluče da prate, građani će pratiti svoje emocije, a u takvoj situaciji ljudi ne prepoznaju šta im je interes već donose odluke na osnovu emocija i prave greške", rekao je Šutanovac, uz opasku da "većina građana ne razume da je Grčka u NATO, ali zna za Amerikance ili Nemce, i ne zna kakve koristi Srbija ima od partnerstva sa NATO"."Mislim da onog trenutka kada donosioci političkih odluka to stave više na listu prioriteta i kada budu objašnjavali građanima šta Srbija i NATO zaista rade, onda će građani shvatiti kakav je interes", rekao je Šutanovac.

Dijana Ivančić je, međutim, istakla da "odnosi sa Alijansom još nose teret devedesetih, a prva asocijacija na NATO je 1999. godina i bombardovanje."

"Nije lako promeniti takav imidž preko noći, već korak po korak, a u tom smislu važne su njihove akcije na Kosovu i Metohiji, i to može uticati na njihovu percepciju u Srbiji", poručila je Ivančić.

"Unilateralni i neodgovorni potezi Prištine su veoma opasni po stabilnost regiona", upozorila je Ivančićeva.

Ukazala je, takođe, da je pozicija Srbije - vojna neutralnost, i naglasila da je zato učešće u Partnerstvu za mir najbolji okvir za saradnju.

Na 11. Beogradskom bezbednosnom forumu, koji je otvoren juče u hotelu Metropol u Beogradu, diskutuje se i o efektima pandemije, ekonomskoj neizvesnosti, krizi demokratije i rastu autoritarizma, ksenofobije i nepoverenja, a pod sloganom "Čovečanstvo na ispitu".

Forum zajednički organizuju Fondacija BFPE za odgovorno društvo, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji. (kraj) dar/mr/dj