Politika

Beogradski bezbednosni forum

Prekinuti krug nepoverenja

28. 10. 2021. 15:23 | FoNet | Ivana Šanjević

BEOGRAD - Nedavne tenzije na severu Kosova zbog registarskih tablica i policijskih akcija pokazale su zašto je važno da postoji dijalog Beograda i Prištine, pod okriljem Evropske unije (EU). izjavio je danas Jožef Pandur, politički savetnik specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.

Pandur je, na sesiji Beogradskog bezbednosnog foruma "Odnosi Kosova i Srbije - Krug (ne)poverenja i (ne)jednakosti", istakao da se normalizacija odnosa mora približiti građanima, mora se prekinuti krug nepoverenja.

On je naglasio da je dijalog u proteklih 10 godina doneo niz korisnih rezultata, poput slobodnog protoka ljudi i roba, integracije policije i pravosuđa sa severa Kosova u kosovski sistem, lokalne izbore, međunarodni pozivni broj za Kosovo.

Niko ovde ne misli da je ovo lak proces, promena ne ide preko noći i potrebno je vreme, rekao je Pandur i ponovio da je EU samo posrednik, a da vlasništvo nad ovim procesom imaju Beograd i Priština.Pandur je rekao da postoji veoma dobra saradnja EU sa američkim partnerima, podsećajući na zajedničke posete Lajčaka i Metjua Palmera regionu, odnosno nedavno učešće Gabrijela Eskobara u postizanju sporazuma o deeskalaciji situacije na severu Kosova.

Maja Bjeloš, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, predstavila je rezultate istraživanja javnog mnenja na Srbiji i Kosovu, koji su pokazali da postoji visoko poverenju u proces dijaloga Beograda i Prištine i u pozicije svojih lidera.Građani, dve trećine njih, na Kosovu i Srbiji, veruju da Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić žele da dijalog uspe, da će biti postignut dogovor, ali ne skoro, barem ne u dve godine, rekla je ona.

Građani sa obe strane veruju da taj proces nije transparentan i nije promenio ništa u međusobnim odnosima, dodala je Bjeloš, uz napomenu da građani ističu da nisu videli korist od dijaloga i šta su ciljevi jedne ili druge strane u dijalogu.

Ovaj proces je uslovljen od medija, jer dve trećine građana informacije o njemu dobijaju kroz medije, pre svega televizije, rekla je Bjeloš.

Ona navodi da ispitanici na Kosovu očekuju međusobno priznanje, a u Srbiji četvrtina ispitanika bi prihvatila povratak Kosova uz široku autonomiju, dok bi petina prihvatila uz formiranje Zajednice srpskih opština, prijem Kosova u međunarodne organizacije, ali bez priznanja. Vučićeva spremnost da pristane na neki dogovor oko Kosova zavisi od toga da se nešto "zasladi" za Srbiju, možda neka ekonomska dobit za zemlju, rekla je Bjeloš.

Moj utisak je, dodala je, da je ovaj proces "otet" od jedne osobe, barem u Srbiji, zbog čega je potrebno proces vratiti u institucije i na taj način bismo vladu držali odgovornom za proces.

Donika Emini, izvršna direktorka Civikos platforme, ukazala je da je veliko poverenje u proces koji je doneo tako malo koristi građanima.Raduje me da vidim da mladi vide dijalog kao način za rešavanje odnosa Srbije i Kosova, ali i način da zajedno idu ka evropskim integracijama, rekla je Emini, uz napomenu da su integracije važna pokretačka sila za obe strane.

Uverena sam da bi svaki sporazum koji bi predložio Kurti bio prihvaćen, a verujem i da Vučić, čak i posle narednih izbora u aprilu, ne ide nigde, rekla je Donika i istakla da bi trebalo razgovarati o "slonu u sobi", odnosno međusobnom priznanju.

Hajde da razmotrimo dogovor koji bi vodio priznanju, ili koji bi vodio tome, a onda da govorimo o drugim pitanjima, dodala je ona.

Emini je rekla da je međunarodna zajednica prespavala period od 2013. godine do 2018. godine, do priče Hašima Tačija i Vučića o razmeni teritorija.

Severna Makedonija nam je primer šta se dešava u evropskim integracijama i niko nikada neće potpisati nikakav sporazum, jer vidi da ništa ne dobija, upozorila je Emini.

Miodrag Milićević, izvršni direktor organizacije Aktiv, ocenio je da su politički lideri u ovom trenutku oni koji donose više problema, nego što su rešenje za neka pitanja.Briselski sporazum, bez obzira koliko je kritikovan, doneo je promenu igre, dinamike, odnosa između Srba i Albanaca, rekao je Milićević i istakao da se dva društva dve decenije vrte u krug i ne vide izlaz.

Milićević je upitao da li će se čekati još pet godina da bi se videli kakvo će biti rešenje konačnog statusa Kosova ili će se "gurati, insistirati kod politčkih elita" da prepoznaju šta je interes zajednice.

Priština bi trebalo da ostavi pitanje statusa malo po strani da bi se otvorila mogućnost da se bavi suštinskim pitanjima, svakodnevnim životom. To pitanje će se vratiti na dnevni red, ali život mora da ide, rekao je Milićević.

Međunarodna zajednica ima svoju ulogu i to se jasno videlo nedavno tokom incidenata na severu Kosova, dodao je on.

Milićević je rekao i da bi posrednici u dijalogu Beograda i Prištine, pre svega Lajčakov kabinet, trebalo da promene neke okvire razgovora.

Obe strane moraju se uzdržati od uvredljivog, zapaljivog narativa, a to se ne događa. Zajedničke konferencije za novinare se isto moraju uvesti posle svake runde dijaloga u Briselu, rekao je Milićević.

On je predložio i da bi runde dijaloga trebalo premestiti iz Brisela u Beograd i Prištinu.

Milićević je rekao da se niko ne bavi primenom Briselskog sporazuma na način kako bi trebalo, jer nema mehanizma za praćenje njegove primene, jer EU to nije učinila, niti je postavila rokove za njegovo ispunjenje.

Nasilje je najveća pretnja društvu. Svi čekaju veliki politčki dogovor, a niko ne brine o građanima, njihovim interesima, rekao je on. (kraj) dar/ivt/dj/dpv

Share: