Kako je istakao, demokratija ne podrazumeva samo periodično održavanje izbora, već poštovanje ljudskih prava, političkih sloboda, slobode medija, uslova za rad organizacija civilnog društva, nezavisni pravosudni sistem i sistem kontrole izvršne vlasti.

Zapadni Balkan je kompleksan region, suočen sa problemima, izazovima i posledicama nasleđa u proteklih 30 godina, u kojem se često se postavljaju pitanja funkcionisanja osnovnih principa demokratije, ocenio je Gruden.

Prema njegovom mišljenju, tu situaciju treba postaviti u širu perspektivu onoga što vidimo u Evropi i svetu, onoga što je generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčić Burić nazvala "padom demokratije".

Gruden smatra da je to trend koji vidimo, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u zemljama sa mnogo dužom demokratskom tradicijom.

Kako je naglasio, u takvoj situaciji uticaj Saveta Evrope, kao kuće evropske demokratije, zavisi od angažmana država članca i njihove odlučnosti da poštuju i primenjuju obaveze, vrednosti koje promoviše ova panevropska organizacija.

Ako postoje politička volja i odgovornost političkih struktura u državama članicama da promenjuju i poštuju te vrednosti, uticaj je adekvatan, istakao je Gruden.

Međutim, ako toga nema, on je ukazao da nijedna organizacija, ni Savet Evrope, ni Evropska unija, ne mogu nekoga da prisile da postane demokratija protiv volje političke strukture na vlasti.

Ljudi su razočarani onim što im je demokratija donela, možda zato što su očekivanja bila nerealna, ali možda još više što države koje su se snažno deklarisale kao demokratske nisu uvek poštovale principe i vrednosti o kojima su toliko govorile, predočio je Gruden.

Prema njegovom tumačenju, ta hipokrizija je nanela ogromnu štetu perpcepciji i ugledu tog političkog sistema među građanima, a možda su još važniji socijalno-ekonomski razlozi.

Liberalna demokratija zahteva snažnu socijalnu državu i društvo građeno na solidarnostu, u kojem niko nije ostavljen sam, objasnio je Gruden i konstatovao da sada živimo u sistemu neoliberalizma koji je srušio mnoge mehanizame socijalne zaštite.

U pojedinim zemljama gde oni nisu ni postojali, to je stvorilo uslove za alternative koje pitaju šta je donela demokratija, napomenuo je on i ilustrovao da se pojavljuju ljudi koji nude snažnu ruku i građanima obećavaju da će im biti bolje ako ih budu slušali.

Populisti su oportunisti koji koriste probleme koje smo sami sebi stvorili i ponekad pogoršavaju situaciju sa teškim posledicama, upozorio je Gruden.

On je naglasio da su demokratiji potrebni i desnica i levica i centar, ali i politički konzenzus oko osnovnih civilizacijskih normi.

Demokratija će preživeti i pobediti, ali mora da uči iz grešaka. Nacionalizam i autoritarnost nikada nisu doneli rezultate, ali je pitanje štete koju su naneli u svom roku trajanja, izjavio je Gruden.

Ukazao je, istovremeno, i na sve veći problem govora mržnje, koji nije samo posledica nedostatka političke kulture, nedostojne i agresivne komunikacije.

Govor mržnje je način da se stigmatizuju određene grupe u društvu, to je modus operandi politike preko koje se manipuliše predrasudama, osečanjima i strahom. Protiv toga se mora boriti svuda gde postoji, a nažalost, u sve više država članica Saveta Evrope, konstatovao je Gruden.

Upitan o isključenju Rusije iz članstva u Savetu Evrope, on je odgovorio da je to posledica agresije jedne članice na drugu.

Agresija Ruske Federacije na Ukrajinu, po oceni država članica koje su glasale za isklkjučenje, predstavlja nasilnu i agresivnu povredu osnovnih vrednosti Saveta Evrope, obrazložio je Gruden.

S druge strane, njemu je jasno da je pitanje članstva Kosova u Saveta Evrope značajna tema za Srbiju, ali napominje da on ne može da je komentariše.

Šta će se i kako odlučivati, isključivo je na državama članicama Saveta Evrope, rekao je Gruden, koji sa "apsolutno da" odgovara na pitanje da li svi stanovnici Kosova treba da uživaju zaštitu Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Komentarišući pitanje roda u udžbenicima za osnovnu školu u Srbiji, on je naglasio da se tu radi o pitanju borbe protiv nasilja nad ženama, temi koja je posebno važna za Savet Evrope.

Glavni instrument je Istanbulska konvencija, a jedna od preporuka je da se ni na kakav način ne menja biološki rod, već socijalne konstrukcije koje jednom ili drugom rodu pripisuju ovakve ili onakve karakteristike, poručio je Gruden.

Preko Istanbulske konvencije, preko politike koje se suprotstavlja socijalnim stereotipima koji vode nasilju, pokušavamo da sprečimo nasilje i spasimo živote. O tome se samo radi, zaključio je Gruden. (kraj) zvs/ivt