Optužuju baltičke zemlje

08:53 22. 09. 2023. FoNet | Desk

BEOGRAD - Ruski mediji i Telegram kanali šire nepotvđene glasine da su dronovi koji su učestvovali u napadu na ruski međunarodni aerodrom Pskov došli iz pribaltičkih država, piše Demostat.

Na internetu su se pojavili paušalni navodi u kojima se za napad dronovima na Rusiju optužuju Estonija i Letonija. U pojedinim komentarima, Rusija se poziva da odgovori i da “obriše sa površine Zemlje” te dve zemlje, članice Evropske unije i NATO. 

U noći 29. avgusta nekoliko ruskih regiona napadnuto je dronovima.

Ruski mediji javili su da je većina dronova u Brjansku, Moskvi, Rjazanju, Kalugi i Orlovu presretnuta, iako je napad uništio četiri ruska transportna aviona Il-76 na međunarodnom aerodromu u gradu Pskov i pogodio obližnje skladište nafte.

I dok šef ukrajinske vojne obaveštajne službe tvrdi da je napad dronom na vazdušnu bazu u Pskovu pokrenut iz unutrašnjosti Rusije, a portparol Kremlja da Rusija radi na tome da otkrije odakle se izvode napadi, pojedini nalozi na društvenim mrežama optužuju baltičke države. 

U objavama se ističe da bespilotne letelice lansirane sa ukrajinske teritorije ne mogu da stignu do aerodroma, koji se nalazi skoro 500 kilometara severozapadno od Moskve, te se Estonija i Letonija optužuju da stoje iza napada. 

Ruski propagandista Vladimir Solovjov prokomentarisao je napad gostujući uživo na jednoj televiziji, pozivajući Rusiju da “uništi baltičke zemlje” i da ih “obriše sa površine Zemlje“.

Ruski mediji takođe šire različite narative, upirući prstom u Letoniju i Estoniju. 

Na primer, proruski medij Cangrad citirao je vojnog dopisnika Jurija Kotenoka, koji je izvestio da su dronovi možda došli izvan Ukrajine. 

“Neki izvori sugerišu da su dronovi mogli biti lansirani sa letonske strane”, navodi se u objavi.

Konkretnija teorija na Telegramu optužuje 31. i 32. Bataljon Letonije i Odbrambenu ligu Estonije da su izveli napad dronom. 

Ova teorija je kružila na ruskom propagandističkom kanalu Antifašisti Baltika.

“Večeras su zemlje članice NATO-a – Letonija, Finska, Estonija – napale lokaciju 76. vazdušno-desantne divizije Ruske Federacije u gradu Pskovu“, navedeno je u početnoj objavi o napadu, koja je imala više od 350.000 pregleda. 

U naknadnom postu, koji je imao više od 320.000 pregleda, navodi se da su stanovnici duž granica Letonije i Estonije čuli helikoptere i avione, angažovane za poljoprivredne radove.

“Pretpostavljamo da su meštani mislili da su čuli rad motora lakih aviona koji se koriste za poljoprivredne radove, a da su to zapravo bile bespilotne letelice“, navodi se u objavi.

Pojedine objave na Telegramu, koje su imale i više od 300.000 pregleda, sadržale su mape koje su prikazivale udaljenost od navodnih lokacija lansiranja dronova u Estoniji i Letoniji. 

Ruski mediji zatim su preneli postove sa Telegram kanala proruskog ukrajinskog blogera Mihaila Onufrenka. 

On je u izjavi  za rusku novinsku agenciju Regnum istakao da su najverovatnije Estonija i Letonija bile uključene u ovu operaciju zbog njihove blizine ruskoj granici.

Mediji blisku Kremlju citirali su uticajne ruske javne ličnosti, kako bi dodali verodostojnost glasinama.

Više ruskih medija, među kojima su Pravda.ru, Monavista i 9111.ru, citiralo je Telegram kanal TV voditelja Ruslana Ostaška  i navelo da postoji mogućnost da su dronovi lansirani iz baltičkih država. 

Ura je prenela reči ruskog vojnog eksperta Borisa Džereljevskog, koji je istakao da ukrajinske snage nisu mogle da lansiraju dronove sa svoje teritorije, već da je lansiranje izvedeno u Estoniji. 

“Postoje najmanje dve baze Britanske specijalne vazdušno-desantne službe u oblastima koje se graniče sa Rusijom“. 

Ovaj narativ je zatim dobio odjek u ruskom onlajn mediju Moskovski Kosmolets, koji je izvestio da će se dronovi lansirani iz baltičkih država “smatrati kao formalni razlog za objavu rata“. 

U međuvremenu, u razgovoru sa ruskim medijima, portparol Kremlja Dimitri Peskov nije želeo da potvrdi zvaničan stav o poreklu dronova, navodeći da je procena “prerogativ vojnih eksperata“.

U brojnim slučajevima, ruski mediji su nejasno citirali turske medije kada su izveštavali o navodnom lansiranju bespilotnih letelica sa Baltika.

Međutim, kako ističe DFR Lab, takvih navoda nema u turskim mediijma.

Oko desetak turskih Tviter naloga iznelo je takve tvrdnje, ali nisu citirale turske medijske izvore, neki od njih su, naime, citirali ruske izvore. Zajedno su prikupili manje od 285 lajkova. 

Za sada nema pravih dokaza da je napad na Pskov nastao na letonskom ili estonskom tlu.

General-major Kirilo Budanov, načelnik Ukrajinskog odbrambenog obaveštajnog direktorata, rekao je za Ratnu zonu da je napad izveden sa ruske teritorije. (kraj) dep/dj

Share: