Berbokova je u Jerevanu pozvala dve države da se vrate pregovorima, da nađu političko rešenje za sukob koji traje više od 30 godina.

Posrednički napori predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela (Charles Michel) su "most koji može pokazati najbrži put ka miru", rekla je posle sastanka sa jermenskim ministrom spoljnih poslova Araratom Mirsojanom.

Mirsojan je, govoreći o situaciji u Nagorno-Karabahu, naveo da je Azerbejdžan prekršio obećanja da će pregovarati.

"Jermenija je imala volju da ide putem mira u regionu", rekao je Mirsojan, prema prevodu. Reč je o priznavanju teritorijalnog suvereniteta obe države.

Nagorno-Karabah se prostire u azerbejdžanskoj oblasti, ali je većinski bio naseljen Jermenima. Otcepio se uz pomoć Jerevana u krvavom građanskom ratu devedesetih godina prošlog veka.

Azerbejdžanska vojska je 19. septembra primorala lokalnu armiju u Nagorno-Karabahu da kapitulira.

Jermenija govori o prinudnom iseljavanju jermenskog stanovništva, dok Azerbejdžan tvrdi da su ljudi Nagorno-Karabah napustili svojevoljno i da nije bilo razloga za egzodus.

Berbokova je rekla da je Nemačka od 2021. izdvojila 22 miliona evra za humanitarnu pomoć ljudima iz Nagorno-Karabaha. Najavila je da sada daje još 9,3 miliona evra.

Na početku posete Jermeniji Berbokova je položila venac na spomen obeležje Jermenima stradalim u genocidu tokom Prvog svetskog rata.

Tokom Prvog svetskog rata, Jermeni su bili sistematski proganjani u Osmanskom carstvu i terani u marševe smrti u sirijsku pustinju. Istoričari navode da je 1915. i 1916. bilo do milion i po žrtava.

Kao pravni naslednik Osmanskog carstva, Turska priznaje smrt 300.000 do pola miliona Jermena i žali zbog masakra. Međutim, striktno odbacuje klasifikovanje zločina kao genocida.

Bundestag je 2016. usvojio rezoluciju kojom se zločini nad Jermenima u Osmanskom carstvu pre 100 godina klasifikuju kao genocid. (kraj) dep/mk