Tim stavom, penzionisani britanski diplomata reagovao je na tvrdnju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi uključivanje u pregovarački okvir dokumenata o kojima su se Kosovo i Srbija usaglasili u prvoj polovini 2023. godine, značilo da Unija zatvara vrata Srbiji.

Poglavlje 35 u pristupnim pregovorima Srbije obuhvata susedske odnose, odnosno regulisanje relacija sa Kosovom koje je od Srbije jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, podseća Glas Amerike.

Evropska unija ne želi da bude deo problema, već da ga reši. Njena misija je da sve članice unije imaju neku vrstu, ne normalnih, već supernormalnih odnosa sa svojim susedima, ukazao je Kuper koji je tehničkim dijalogom Kosova i Srbije posredovao između 2011. i 2012. godine.

Ideja da uvedete Srbiju u EU, dok odbija da prizna nezavisnost svog suseda i prihvati ga kao zasebnu državu - nije u srži Unije. To bi učvrstilo podele između Srbije i Kosova. Ono što mi želimo je da te podele nestanu, rekao je Kupere.

Savet Evropske unije bi na samitu evropskih lidera krajem naredne nedelje trebalo bi da se izjasni o zaključcima o proširenju – dokumentu kojim su obuhvaćeni Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Turska, Moldavija i Gruzija.

U nacrtu u koji je Glas Amerike imao uvid preporučeno je da Osnovni sporazum i njegov aneks, kojima su definisani koraci na putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije, budu uvršćeni u očekivanja i obaveze obe strane.

Očigledno je da ovde dominira osećaj hitnosti. Niko se više i ne seća kada su dve strane postigle neki značajniji iskorak u razgovorima, primećuje Kuper. (kraj) vbr/ivt/dj