BEOGRAD -
Nemogućnost Evropske unije (EU) da donosi odluke koje se tiču zemalja Zapadnog Balkana imaće za posledicu slabljenje njenog uticaja na političke procese u regionu, izjavio je FoNetu viši analitičar za Zapadni Balkan Evropske inicijative za stabilnost Adnan Ćerimagić.
On je u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici, podsetio da je EU, do pre 10,15 godina, kada su zemlje regiona verovale da mogu postati članice Unije, modelirala mnoge odnose u regionu.
Za nju ovo "ne, ne i ne" otvara u stvari problem još manjeg uticaja i činjenica je da nije više glavni akter u regionu, osim ekonomskog i trgovinskog, rekao je Ćerimagić, aludirajući na nedavni samit Zapadni Balkan - EU.
S druge strane, kako je ukazao, za zemlje Zapadnog Balkana to "ne, ne i ne" i nemogućnost perspektive, otvara realan problem da će ostati van zidova EU i izvan njenog tržišta.
Navodeći kao primer kroz šta je sve prošla Severna Makedonija, on je objasnio da je to ilustracija da odluke EU ne zavise uvek od toga da li si dobar đak, ali je poruka građanima da su one zemlje koje "rade svoje domaće zadatke" ipak u boljoj poziciji, nego da ništa ne rade.
Severna Makedonija nema nikakvih problema sa Grčkom, albanska manjina se bolje oseća, zarobljena država je manje prisutna, novinari se ne ubijaju, proganjaju, bez obzira na to, građanima je bolje, ocenio je Ćerimagić.
Ako EU ne uspe da nagradi one koji se reformišu, napreduju, rade i usklađuju se sa Unijom, a najbolji primer je Severna Makedonija, onda niko drugi u tom smislu, kako je predočio, nema šanse za buduće članstvo, zvali se Ukrajina, Moldavija, Srbija ili Bosna i Hercegovina.
Ćerimagić je naglasio da često postavlja pitanje zašto EU ne otvori vrata za tri članice NATO iz regiona, kao što je Alijansa otvorena za članstvo Finske i Švedske.
Crna Gora pregovara o punopravnom članstvo skoro 10 godina, a Česi su to uradili za tri godine. Kada bi EU imala volje, kakvu recimo NATO ima u slučaju Finske i Švedske, mogla bi Podgorici ponuditi mogućnost da postane članica 2025. ili 2027. godine, bez uticaja na način odlučivanja unutar EU, rekao je Ćerimagić.
Na taj način, prema njegovom uverenju, pokrenuli bi se i procesi u zemljama regiona koje nisu u NATO ili se ne reformišu.
Ćerimagić smatra da je ključno pitanje ima li EU šta da ponudi Srbiji, okvir kojim bi se integrisala, kako bi Beograd uveo sankcije Rusiji.
Ukoliko EU ne promeni pristup Zapadnom Balkanu i ukoliko se invazija na Ukrajinu i rat nastave, a fokus bude samo na spoljnoj politici, on strepi da će druga pitanja, poput slobode medija ili sudstva, još manje biti na tapetu, ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama regiona. (kraj) zvs/ivt
