"Normalizacija između Prištine i Beograda je postavljena kao cilj već unazad više od 10 godina. Sada je vreme da ubrzamo taj proces u korist obe strane i za ceo region", rekao je on.

Upitan kakve bi posledice bile ukoliko Srbija ne prihvati francusko-nemački plan, da li bi jedna od mera mogla da bude uvođenje sankcija Srbiji, Košar je odgovorio da nije učesnik u pregovorima, ali je istakao da "nemaju kazneni pristup prema Srbiji".

"Mi ne govorimo ni o kakvim sankcijama ili ucenama. Mi samo predstavljamo jedan način da se izađe iz ove situacije za koji smo sigurno da će biti koristan za region i za narod. Mi predstavljamo prednosti i koristi ukoliko obe strane pristanu da idu napred sa ovim predlogom. U suprotnom, biće posledica, ali to nisu sankcije", kazao je Košar.

On je objasnio da će posledice biti izgubljena prilika za razvoj regiona, izgubljena prilika za narod da ima više kontakata i razmena sa susedima, jedna izgubljena prilika za Srbiju.

Prema njegovim rečima, od samog početka je normalizacija odnosa Beograda i Prištine zacrtana kao važan element puta Srbije prema Evropskoj uniji.

"To nije nešto što je sada stavljeno na sto ovim predlogom. To je od početka aktuelno. Nisu to sankcije, nema ucena, ali jasno da je to podsticaj da se ubrza put prema rešenju", istakao je Košar.

Upitan da li u nacrtu francusko-nemačkog plana piše da će Beograd i Priština podržati međusobne težnje da postanu članice EU i da li to implicira da Beograd priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, Košar je odgovorio da je cilj nastojanja Francuske i Nemačke normalizacija između Beograda i Prištine.

"Mi samo želimo da odnosi budu bolji, da izbegnemo ponavljanje kriza kao što je bio slučaj proteklih nekoliko nedelja. Želimo da srpska manjina na Kosovu može da živi u miru i da ima dobre odnose sa svim narodima. Mi govorimo o normalizaciji i nadamo se da će taj put omogućiti i Srbiji i Kosovu da ubrzaju njihov put prema punom članstvu u Evropskoj uniji", rekao je on.

Komentarišući jučerašnje ranjavanje Srbina, on je rekao da su takvi događaji za žaljenje i da moraju da ubede obe strane da se trude da zaštite kako Srbe na Kosovu, tako i kosovske Albance od takvih incidenata, nasilja i mržnje.

Želimo istinsko pomirenje koje će omogućiti narodu da živi u miru na toj zemlji, rekao je Košar.

Upitan da li bi prvo trebalo da bude formirana Zajednica srpskih opština (ZSO), pa tek onda da se priča o francusko-nemačkom predlogu, on je odgovorio da ne može da kaže da postoji neki logičan redosled, ali je naveo da je tačno da je ZSO već dogovorena i da se ona mora sprovesti što pre je moguće.

Ambasadorka Nemačke u Beogradu Anke Konrad rekla je da se nada da će ZSO uskoro biti formirana.

Upitana da prokometariše nezvanična saznanja da je rok za formiranje ZSO april, dok se potpisivanje francusko-nemačkog predloja očekuje do juna, Konrad je rekla da nema takva saznanja i navela da je i to deo pregovora i dodala da će o tome odlučiti velika sedmorka.

Na pitanje da li je nacrt sporazuma nepromenjiv bilo kakvim pregovrima s obzirom da u francusko-nemačkom predlogu piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, pa i u UN, Konrad je odgovorila da "to pitanje moraju da odluče pregovori".

Za obe strane znamo da postoje stvari koje teško mogu da prihvate, rekla je ona.

Konrad je rekla i da nema pogoršanja odnosa između Srbije i Nemačke, ali je navela da "postoje elementi gde Srbija i Nemačka imaju različite stavove i mišljenja" i da o tome predstavnici dve zemlje razgovaraju. (kraj) vbr/lč/dj