Kredibilitet Evropske unije (EU) je u tom pitanju - da se formira ZSO i da onda možemo da krenemo dalje, dodala je Brnabić na skupu Balkanskog fonda za demokratiju.

Ona je rekla da Srbija u svakom smislu pripada porodici evropskih zemalja, a kada je reč o ekonomiiji, “zemlja je već deo EU”.

Skoro 70 odsto investicija dolazi iz zemalja članica EU, 65 odsto izvoza Srbije ide na tržište Unije, dok su kompanije iz država članica najveći poslodavci u Srbiji, predočila je premijerka.

Unija je najveći donator u Republici Srbiji i u proteklih 20 godina izdvojeno više od četiri milijarde evra za različite projekte i podrške, navela je Brnabić.

Ona je navela da "šta god se spočitava EU i kritike na njen račun" svako mora da prizna da je to najveći i najuspešniji mirovni projekat u istoriji čovečanstva.

Zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, treba da budu deo EU, tog mirovnog projekta. Mir u našem regionu može biti garantovan najbrže kroz zajedničko članstvo u EU, napomenula je Brnabić.

Bez stabilnog regiona, nema stabilne Srbije. Mali smo region i bilo kakva nestabilnost će uticati negativno na stabilnost, reforme i ekonomski rast zemlje, predočila je ona.

Brnabić je navela da je i Briselski sporazum obezbedio tu percepciju stabilnosti i obećanje da će budućnost biti drugačija nego što je bila prošlost.

Nema stabilne i jake Srbije ako region nije stabilan, jak i dobro povezan, rekla je Brnabić.

Rat u Ukrajini je promenio sve i u ovom trenutku je svima jasno da su reforme u oblasti vladavine prava, iako važne, na “zadnjem sedištu” kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom, rekla je Brnabić.

Vrednosno smo se svrstali uz EU, jer poštujemo međunarodno pravo i teritorijalni integritet, naglasila je Brnabić i istakla da je jedina razlika što Beograd nije uveo sankcije Moskvi.

Brnabić je podsetila na reforme u oblasti vladavine prava, pre svega kada je reč o ustavnoj reformi i sledeća stvar je puna primena Medijske strategije.

Ne radimo zbog evropskih integracija, to su reforme važne za naše građane, ali to kada ćemo postati članice EU, zavisi od država Unije, rekla je Brnabić.

Govoreći o regionalnim inicijativama, a pre svega o Otvorenom Balkanu, Brnabić je istakla da bi u slučaju da se sve zemlje Zapadnog Balkana pridruže toj inicijativi potencijal rasta BDP bi bio sedam odsto.

Direktorka Balkanskog fonda za demokratiju Gordana Delić ocenila je da je regionalna saradnja od ključnog značaja za napredak regiona u procesu evroatlantskih integracija.

Delić je istakla da je saradnja sa Norveškom ulaganje u podršku društvima na Zapadnom Balkanu u cilju pridruživanja zemalja regiona EU i konsolidaciji demokratije u regionu.

Verujemo da je regionalna saradanja od ključnog značaja za napredak regiona u kriznim vremenima izazvanim pandemijom i potom ratom u Ukrajini, rekla je Delić.

Budućnost regiona zavisi od mnogo faktora, ali pre svega od rešenosti samih država da sačuvaju na svom tlu mir i stabilnost, ocenila je Delić.

Ona je dodala da je politika proširenja EU strateško ulaganje u mir, stabilnost i Balkan treba da bude deo toga.

Ambasador Norveške Jorn Eugen Jelsta rekao je da je podrška Ukrajini postala najvažniji međunarodni prioritet i cilj je da se oporave od ratnih razaranja ničim izazvane ruske agresije.

Međunarodna zajednica je još jednom osudila rusku agresiju, tražeći momentalno povačenje Rusije sa teritorijr Ukrajine, podsetio je Jelstad.

On je ukazao da je ruska invazija prouzrokovala poremećaje na energetskom tržištu i zato je, na zahtev Srbije, Norveška obezbedila eksperte, iskustva, znanja i usmeravanja da se pomogne i pripremi teren za reformu energetskog sektora.

Organizacije civilnog društva su važne za Norvežane, doprinose demokratskim vrednostima, socijalnoh koheziji i trena ih posmatrati kao strateške partnere bilo kojoj vladi, istakao je Jelstad.

Mi ih pažljivo slušamo i u Norveškoj su uključene u planiranje politika, naveo je on i istakao da su 102 organizacije iz zemalja regiona dobile norvešku pomoć u proteklih pet godina u iznosu od 4,5 miliona evra.

Dodatnih dva miliona evra je usmereno u vreme pandemije za jačanje sloboda medija, za borbu protiv porodičnog nasilja i obezbeđivanje socijalne, pravne i psihološke pomoći, rekao je Jelstad.

Urednički integritet, pristup informacijama, sloboda izražavanja su kamen temeljac svake demokratije i ključno merilo za članstvo u EU, rekao je Jelstad. (kraj) vip/ivt/dj