Poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon-Taubadel ocenila je za DW da, iako nedostaje finalni potpis, evropski plan predstavlja ogroman politički uspeh za EU, ali i za ceo region.

Ta političarka nemačkih Zelenih, uverena je da ovakav tekst sporazuma može da ubedi Grčku, Španiju, Kipar, Rumuniju i Slovačku da priznaju Kosovo, te da Priština i formalno krene ka EU.

Drugi sagovornici DW nisu ubeđeni u tu veličinu uspeha, pa stručnjak za Balkan Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu ukazuje da dok sve ne bude utanačeno, nema političkog uspeha.

Biber tekst okvirnog sporazuma vidi kao faktičko priznanje Kosova od strane Srbije, ali dodaje da je gorka pilula za Prištinu to što nema punog priznanja.

Za Kosovo je najvažniji problem blokada članstva u međunarodnim organizacijama od strane država koje ne priznaju nezavisnost. Nejasno je da li je ovakav sporazum dovoljan da neke države podignu rampu za Kosovo, dodao je Biber.

Politikolog Vedran Džihić sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku rekao je i da je pod velikim znakom pitanja to da će Srbija pri finalizaciji dogovora prihvatiti da Kosovo postane članica UN.

Džihić očekuje dalja trvenja oko ZSO kojoj Kurti ne želi da pruži šira izvršna ovlašćenja plašeći se "Trojanskog konja" na Kosovu.

Ostale tačke sporazuma ređe se navode kao sporne, a radi se o priznavanju dokumenata i simbola, saradnji i razmeni stalnih misija.

Računa se da će specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak nastaviti sa šatl-diplomatijom kako bi do susreta šefova država i vlada EU krajem marta sve bilo stavljeno na papir i potpisano, a do tada bi i Vučić i Kurti i dalje mogli biti izloženi političkom pritisku.

Politički pritisak je dobar, ali potrebno je i ono što na engleskom zovu "ownership", da u jednom trenutku oni sami kažu da hoće da potpišu ovaj sporazum, zaključuje Fon Kramon-Taubadel. (kraj) vip/ivt/dj