Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, a to pravo uključuje slobodu mišljenja bez mešanja i traženja, primanja i prenošenja informacija i ideja putem bilo kog medija i bez obzira na granice, posetio je u saopštenju Borelj na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

"Ove godine pridružujemo se Uneskou u naglasku da je danas više nego ikada sloboda izražavanja ključna za sva druga ljudska prava i da odlučujuće doprinosi 'oblikovanju budućnosti prava"", naveo je Borelj.

On je ukazao da se danas, dok je očuvanje slobodnih, nezavisnih i pluralističkih medija od vitalnog značaja za otporne i zdrave demokratije, "sloboda medija dovodi u pitanje u većini delova sveta".

"Novinari, medijski radnici i svi oni koji javnosti iznose nezavisne kvalitetne informacije, rasvetljavaju teška kršenja ljudskih prava i zločine i pozivaju na odgovornost vlastodršce, sve više se suočavaju sa diskreditacijom, pretnjama i napadima, uključujući i dezinformacije", naglasio je Borelj.

On je ukazo da "novinari u napadnutoj Ukrajini, novinari u Belorusiji i Avganistanu, nezavisni mediji na Bliskom istoku i severnoj Africi, lokalni novinari u Centralnoj Americi, dobitnici Nobelove nagrade na Filipinima i u Rusiji i mnogi drugi medijski radnici širom sveta, uključujući i Evropu, nastavljaju da plaćaju visoku cenu za obavljanje svoje profesije".

"Novinarke su posebno ranjive na pretnje i sve češće napade, kako van mreže, tako i na mreži. Izloženi su stigmatizaciji, seksističkom govoru mržnje, trolovanju, seksualnom i rodno zasnovanom nasilju, pa čak i ubistvu. 73% novinarki je tokom svog rada iskusilo onlajn pretnje, zlostavljanje i uznemiravanje. Nikada nismo videli toliko novinarki u pritvoru kao danas", istako je evropski komesar.

Borelj je poručio da EU, "kao nepokolebljivi branilac prava na slobodu izražavanja, osuđuje sve oblike pretnji i nasilja nad novinarima i podržava medijske radnike u opasnosti kroz lokalne misije i kroz namenske programe, kao što je platforma Safejournalists na Zapadnom Balkanu, projekat podrške nezavisnim medijima i osnovnim slobodama u Kambodži i program Media Resilience u Avganistanu.

Paralelno, EU preduzima korake unutar Unije: suprotstavlja se strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP), reguliše digitalne usluge i tržišta i predlaže Zakon EU o slobodi medija, istako je Borelj.

On je poručio da se istovremeno grade "kritični kapaciteti" radi suprotstavljanja "manipulaciji stranih informacija i mešanju", i da bi se pomoglo građanima u Evropi da "ojačaju svoju otpornost na dezinformacije, manipulacije i propagandu, inicijativama kao što su platforma EUvsDisinfo i Evropska opservatorija za digitalne medije".

Odbrana i promovisanje slobode štampe je univerzalna misija koja ne poznaje granice, naveo je Borelj i naglasio da će EU "ostati posvećena angažovanju sa vladama, medijima i civilnim društvom, kako na međunarodnim forumima, tako i na lokalnom nivou, kako bi preuzela inicijativu i ojačala slobodu štampe širom sveta". (kraj) vip/dj