Ove godine se predviđa rast svetske ekonomije od 2,8 odsto. Prošle godine to je bilo 3,4, a pre dve godine 6,1 odsto, ali trenutno je najveći problem stalna inflacija, rekla je za HRT Georgijeva, koja je u Dubrovniku prisustvovala jednoj međunarodnoj konferenciji.

Ona je ukazala da je ograničavanje monetarne politike uticalo na pad ukupne inflacije, ali se pokazalo da je bazna inflacija istrajnija, što znači da će kamatne stope morati da ostanu visoke duže vreme, što će i dalje uticati na privredni rast, pa se predviđa da će u narednih pet godina on iznositi samo tri odsto godišnje.

Georgijeva je navela da procene govore da će inflacija ove godine biti sedam odsto i da će biti napretka u 2024, ali će ona i dalje ostati dosta iznad nivoa koji bi bio zadovoljavajući.

Kada govorimo o kamatnim stopama, to znači da ćemo bar ove i sledeće godine morati da budemo spremni na veće kamate, ali je dobra vest da više ne razgovaramo o tome koliko će visoke biti, već koliko će dugo biti visoke, kazala je Georgijeva, dodavši da će to svakako uticati na ulaganja i na potrošnju.

Na pitanje postoji li opasnost od rasta svetskog siromaštva, poručila je da se to već dešava i da se narednih nekoliko godina očekuju teška vremena, a osnovni uzrok za to vidi u ruskoj agresiji na Ukrajinu, koja se preliva na celi svet.

Troškovi za odbranu rastu, a to znači da ostaje manje novca za razvoj unutar država i pomoć siromašnim zemljama, kazala je Georgijeva i ukazala da je jedina dobra strana rata činjenica da se Evropa brzo oslobodila zavisnosti od ruske nafte i gasa. (kraj) is