"Nije reč o tome da Albanija nije uspela, već je reč o teškom procesu koji smo joj mi namenili", rekao je Milanović.

Kako je naveo, pre nego što počnemo da predajemo drugima o ljudskim pravima, vrednostima, treba da zastanemo i pomislimo na trenutak o sebi i nivou demokratije u EU, na primer.

"Institucije EU su teško demokratične. Evropski parlament nije demokratska institucija, kao ni Evropska komisija, koja pati od hroničnog nedostatka pouzdanosti. Ježim se od nominacija za komesare", rekao je Milanović.

On je dodao i da je sve kontakte koje je imao sa predstavnicima ruskog predsednika Vladimira Putina imao u prošloj deceniji, na inicijativu nekadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel.

Milanović je rekao da se ne može govoriti o demokratskom nazadovanju zemalja u regionu, ni Crne Gore u kojoj je prema njegovim rečima Jakov Milatović zamenio dugogodišnjeg predsednika Crne Gore, koji je takođe demokratski vladao, ni Albanije, ni Severne Makedonije, pa ni Srbije.

"Vučić mi nije najbolji prijatelj, imamo neslaganja, ali taj tip je demokratski izabran", rekao je Milanović i dodao da je normalno da postoji sumnja, pa i skepticizam u pogledu evropskih integracija, ali da treba imati vere.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da želi da elaborira hipotezu da je demokratski i prosperitetni Zapadni Balkan moguć na održiv način, samo ako region postane deo Evropske unije.

U priču o evrointegracijama treba uključiti sposobnost regiona da sam reši probleme, kazao je Milatović i naveo primer Severne Makedonije i Grčke.

Milatović je istakao da je ukrajinska tragedija bila poziv na buđenje u Briselu, što znači da su institucije u EU počele da gledaju proces pridruživanja u političkom smislu, a ne u tehničkom kao ranije.

"Treća stvar je, šta Crna Gora može da uradi da ubrza proces. Verujem da uz sve promene u Crnoj Gori, ona može da bude uspešna priča evropskog pridruživanja do 2025. ili 2026. godine i ta priča može biti veća od Crne Gore, može biti dobar primer i za Zapadni Balkan i za istočnu Evropu", rekao je Milatović.

On je dodao da postoji dobar geopolitički momenat u ovom trenutku i da je Crna Gora vodeća zemlja u integracijama, jer je to zemlja bez problema sa komšijama, zemlja koja već koristi evro, koja je u NATO, koja menja Vladu demokratski i "zemlja sa odličnim predsednikom".

Predsednik Albanije Bajram Begaj ukazao je da je posle hladnog rata bilo opšte ubeđenje da više neće biti rata i da je demokratija pobedila, ali da danas članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija napada drugu državu i da su sve pretnje koje ona nosi sa sobom opasne i za region Zapadnog Balkana.

Begaj je naveo da je sporazum Kosova i Srbije iz Ohrida predstavljao nadu i optimizam, ali da se nažalost brzo pokazalo razočaranje.

"Naši partneri teže međusobnom priznanju i normalizaciji odnosa i niko ne može da dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet Kosova. Kosovo je politička realnost, ali mislim da je na političkim liderima da rade na pomirenju i normalizaciji odnosa", rekao je Begaj.

Upitani o inicijativi Otvoreni Balkan, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da Berlinski proces vidi kao krovni proces, dok je Begaj rekao da šest ekonomija Zapadnog Balkana teži ulasku u EU, a da inicijativu vidi kao ekonomsku saradnju koja je inkluzivna, a da se Berlinski proces odnosi na političku saradnju.

Milatović je rekao da je kao ekonomista za otvoreni region Balkana i da je to nešto što se može postići kroz Otvoreni Balkan ili Berlinski proces i da je to dobra stvara, a da se ta stvar u Crnoj Gori politizuje, jer se predstavlja u lošem svetlu kroz reči "srpski svet" ili "albanski svet".

Ako se pogleda ekonomskim očima ta inicijativa ima pozitivne strane, kazao je Milatović.

Milanović je istakao da će biti ubeđen da je EU bazirana na ekonomiji kada bude odlučila da primi jednu zemlju koja nije izrazito hrišćanska, kakva je Albanija. (kraj) vbr/and/dj