On je ocenio da je atentat na Đinđića bio je i "atentat na modernu, proevropsku Srbiju", a da je potom Srbija "krenula putem preplitanja dva procesa koji su karakterisali političku realnost u zemlji".

Jedan je bio proces "tehničkog približavanja EU, koji je bio uslovljen i isprepleten željom mnogih zapadnih političara da se srpsko-kosovsko pitanje reši, a drugi proces povratka nacionalizmu kao pokretačkoj političkoj ideologiji moderne Srbije”, smatra slovenački evroposlanik.

Grošelj je ocenio da je nacionalizam dobijao sve značajniju ulogu u konsolidaciji Vučićeve vlasti, u kojoj je nerešeno pitanje odigralo važnu ulogu pitanje odnosa sa Kosovom i jačanje neliberalnih političkih principa totalne kontrole društva.

“Ovde ne možemo zanemariti činjenicu da je za situacija u današnjoj Srbiji u velikoj meri kriva i evropska i američka politika smirivanja sa Vučićem, gde su spoljni akteri popustili pred Vučićevim nedemokratskim unutrašnjepolitičkim potezima u zamenu za rešenje pitanja odnosa sa Kosovom", istakao je Grošelj.

Od smatra da je upravo evropska politika popuštanja i prihvatanja Vučićeve politike omogućila da se Srbija nađe tu gde je danas.

Grošelj navodi da medijski prostor u Srbiji onemogućava kritiku vlasti, a delovanje opozicionih političkih snaga potpuno je onemogućeno ili utopljeno u poplavi i potpunoj dominaciji provladinog izveštavanja, a često i dezinformacija.

Medijski prostor karakteriše potpuna kontrola medija jer vladajuća stranka zloupotrebljava sve mehanizme, od kontrole državnog telekoma, koji aktivnostima koje nemaju nikakvu poslovnu logiku do ograničavanj pristup medijima koji kritikuju vlast.

Prema njegovim rečima tu se dolazi do još jednog problema, a to je da Srbija usvaja evropske zakone, ali ih ne primenjuje navodeći, a drugi je primer promene ustava i zakona, čiji je cilj bio da povećaju nezavisnost pravosuđa.

“I to je naišlo na veliku pompu, posebno u desnoj evropskoj politici, kao dokaz srpskog napretka u procesu približavanja EU. Iako je na papiru sve izgledalo dobro, izbijanje korupcijske afere Elektroprivrede Srbije otkrilo je kako je pravda i dalje u kandžama politike", naveo je Grošelj, podsećajući na slučaj dve tužiteljke koje su istraživale korupciju u EPS, a samovoljno i politički su smenjene.

Navodi da se sve to se beleži i u godišnjim izveštajima o napretku ili nedostatku napretka zemalja kandidata u EU, ali ono što nikada nije bilo u ovim izveštajima i nikada neće biti, jeste definicija razloga zašto u Srbiji nema napretka.

“Koliko god da je stvar jednostavna, ona je i složena. U Briselu se često pitaju zašto opada podrška javnosti članstvu u EU, ali u isto vreme ne mogu da prihvate da ti isti provladini mediji pišu veoma negativno o EU, koristeći lažne vesti i obmane", ocenio je Grošelj.

On je naglasio daje to "samo simptom bolesti, a ne uzrok stanja".

"Razlog leži u činjenici da članstvo u EU i srodni reformski procesi nisu u interesu aktuelnih srpskih vlasti, jer su svesne da bi u momentu sprovođenja neophodnih promena to dovelo, ako ne i do gubitka vlasti, najmanje do slabljenja njihove moći i nivoa kontrole nad srpskim društvom. I u tome je cela tajna izazova sa kojima se suočava današnja Srbija”, naglasio je slovenački evroposlanik.

Grošelj je zaključio da je to "istovremeno i izazov za EU i Zapad uopšte, koji mora da promeni politiku prema Vučiću i Srbiji i prihvati činjenice kakve jesu, ma koliko nepovoljne bile, i da shodno tome prilagodi svoju politiku prema Srbiji kao i prema Zapadu Balkana". (kraj) vip/mk