Pregovori Hrvatske nisu išli ni brzo ni lako, a poput ostatka bivših jugoslovenskih zemalja prepreke zvaničnom Zagrebu bile su saradnja sa Haškim tribunalom, bilateralni problemi sa susedima i vladavina prava.

Ipak, volja država članica EU za proširenjem bila je nešto veća nego danas i zato nije pogrešno zaključiti da je Hrvatska uhvatila poslednji voz da se priključi EU.

Za razliku od Srbije, članstvo u EU zaista je bio glavni spoljopolitički cilj svih vlasti u Hrvatskoj od sticanja nezavisnosti.

Pregovori Hrvatske sa EU počeli su 2005. godine, poslednja poglavlja zatvorena su 30. juna 2011. godine.

U deceniji članstva Hrvatska je ostvarila sve svoje evropske integracione ciljeve, a od 1. januara 2023. postala je članica i šengenske i evrozone.

U prvoj polovini 2020. godine Hrvatska je i predsedavala EU, tokom teške krize koja je pogodila kontinent zbog pandemije korona virusa.

Nekadašnji izvestilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku Hanes Svoboda izjavio je za Juropian vestern Balkans da je sveoukupno pristupanje Hrvatske EU bilo uspešno zbog različitih okolnosti u samoj EU.

"U vreme njenog pristupanja još je postojala izvesna spremnost za proširenje, a posebno je Nemačka jasno stavila do znanja Holandiji i Francuskoj da EU mora da uvede bar još jednu državu u EU, pre svega zbog stabilnosti u jugoistočnoj Evropi", rekao je Svoboda.

Već dve godine nakon članstva u EU hrvatski BDP je počeo da raste sve do 2020. godine, kada je zbog pandemije korona virusa pao za 8,6 odsto.

Kao članici EU, pomoć iz Brisela značila je za brz oporavak, tako da je već 2021. rast išao i do 13,1 odsto.

Tako je 2013. godine Hrvatska imala BDP po glavi stanovnika na 61 odsto od evropskog proseka, a prošle godine došla je na 73 odsto evropskog proseka.

U godini ulaska u EU građani Hrvatske su imali BDP po glavi stanovnika na osnovu pariteta kupovne moći oko 22.000 evra, dok se u 2022. on popeo na više od 40.000 evra. (kraj) vbr/bdb/mk