Deklaraciju su potpisali predsednici Srbije, Crne Gore, Moldavije i Ukrajine Aleksandar Vučić, Jakov Milatović, Maja Sandu i Volodimir Zelenski, premijeri Bugarske, Rumunije, Kosova, Grčke i Hrvatske Nikolaj Dankov, Marsel Čolaku, Aljbin Kurti, Kirjakos Micotakis i Andrej Plenković, predsednik Saveta ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto, predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Navodi se da je pre 20 godina na samitu u Solunu rečeno da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji i da veruju da je danas ta izjava aktuelnija nego ikada.

Dodaje se da je rat u Ukrajini otkrio hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU, koja bi bila kamen temeljac mira i prosperiteta.

Kanstatuje se da je važno raditi na tome da EU bude zaokružena pristupanjem zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije i podvlači potreba da se ponovo fokusira na proces proširenja, koji je opipljiv i kredibilan, ali i bez prečica.

Na početku deklaracije ocenjeno je da sa ruskom invazijom na Ukrajinu narušeni zakoni i principi kakvi su doprinosili stabilnom i predvidljivom evropskom bezbednosnom poretku.

U Deklaraciji je izražena podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u međunarodno priznatim granicama.

"Izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u postavljanju principa mira u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija u njegovoj formuli mira. Takođe smo pozdravili napore Generalne skupštine UN da promoviše sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini", dodaje se u Deklaraciji.

Ističe se da su se potpisnici saglasili da ne može biti nekažnjivosti za ratne i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture i da svi odgovorni moraju biti procesuirani. (kraj) drp/and/dj