Mišel je, ukazujući da je evropski put Zapadnog Balkana počeo pre 25 godina, ocenio da je spori put razočarao mnoge i u regionu i u EU.

Kako ključnu stvar za buduće zemlje članice, istakao je Mišel, jeste da se mora raditi na vladavini prava, pravosuđu i rešavanju bilateralnih sukoba.

On je rekao da proširenje nije više san, da je vreme da se ide napred i da će biti teško, kompleksno, ponekad bolno za buduće članice, ali i za EU, istakavši da solidarnost čini EU snažnom i da je važno govoriti o proširenju.

Naveo je da nas prirodne katastrofe u Grčkoj i Sloveniji podsećaju da moramo da promenimo pristup klimatskoj neutralnosti i da se ona ne sme uzimati zdravo za gotovo.

Mišel je rekao da će rat će u Ukrajini uticati na budućnost našeg kontinenta i naše bezbednosti.

On je rekao da se očekivao slab odgovor podeljene Evrope kada su ruske snage odlučile da uđu u Ukrajinu, ali da je Evropa za samo nekoliko sati odgovorila velikim sankcijama Rusiji i velikom pomoći Ukrajini.

Dodao je da se Evropa pokazala brzom, odlučnom i ujedinjenom kada je predsednik Rusije Vladimir Putin rešio da uvede energetske mere tako što je prekinula svoju preveliku zavisnost prema Rusiji.

Mišel je rekao da Kremlj napada sve u šta EU veruje, slobodu, demokratiju i duh saradnje i da su zbog toga u junu status kandidata dobile Ukrajina i Moldavija.

Premijer Slovenije Robert Golob izjavio je da se zbog ruske agresije na Ukrajinu promenilo stanovište članica Evropske unije u vezi sa proširenjem EU i da je proširenje dobilo potpuno novu perspektivu.

On je naveo da će u narednih 12 meseci proces proširenja dobiti potpuno novi izgled.

Zbog toga je Golob istakao da podstiče sve zemlje Zapadnog Balkana da ne zaostanu na svom putu ka EU nego da nastave sa reformama.

Dodao je da "svi znamo da ćemo morati da reformišemo naše procese u EU i te reforme će se dogoditi ili u narednih 12 meseci ili se neće dogoditi još dugo vremena".

On je istakao da je to prilika koju ne treba propustiti i da će Slovenija ostati posvećena tome da zemlje Zapadnog Balkana postanu deo EU, tamo gde i pripadaju.

Golob je rekao da se ne može pobeći klimatskim promenama, praktično nepredvidivim i da se stanje neće popraviti samo od sebe.

On je rekao da nije dovoljno da se posvetimo zelenoj tranziciji i da se koristi samo čista energija, da se prebacimo na električne automobile i jedemo manje mesa ili ga uopšte ne jedemo, već da se mora promeniti i način ponašanja.

Ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon izjavila je da su prioriteti Slovenije završetak rata u Ukrajini i proširenje Evropske unije zemljama Zapadnog Balkana.

Ona je istakla da je Slovenija ostaje privržena geslu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija "Građenje poverenja - osiguravanje budućnosti".

Fajon je istakla da je najveća prepreka globalnoj solidarnosti i sigurnosti - populizam, politički metod koji namerno kreira tenzije u društvima i predstavlja opasnost za nauku i zdrav razum.

Ona je ocenila da je veoma teško boriti se protiv klimatskih promena ako one, kako tvrde populistički političari, ne postoje, i koliko je teško integrisati legalne migrante ako ih populisti automatski smatraju pretnjom po tradicionalne vrednosti i označavaju ih kao uljeze.

Da bi se to sprečilo neophodno je stvoriti jaku međunarodnu koaliciju koja će se boriti protiv lažnih vesti i postati efikasno oruđe protiv populista, kazala je Tanja Fajon. vbr/and/bdb/dj