Lajčak je istakao da je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel govorio o spremnosti EU za proširenje 2030. godine na zvaničnom skupu i u zvaničnom kapacitetu, odnosno o odluci koja je doneta u ime Unije.

Mišel je jasno rekao da će EU biti spremna za proširenje do 2030. godine, ali to ne znači da mi treba da uradimo posao za zemlje regiona, kazao je Lajčak.

Ako vi budete spremni i mi ćemo biti, za tango je potrebno dvoje, ocenio je on.

Dačić je rekao da je Srbija u Evropi i da želi da bude članica EU.

Ako i ne bismo bili EU, da li želite da kažete da Velika Britanija nije normalna zato što je izašla iz Unije. Nemojte olako da dajete kvalifikacije, odgovorio je Dačić na pitanje novinarke da li Srbija, koja deluje opredeljena ka istoku, želi da se pridruži šangajskoj organizaciji.

Ne znam gde se setiste šangajske organizacije. U kom svetu vi živite, da li verujete u bajke da ćemo pristupiti BRIKS-u. Nemojte da slušate te koji vam pričaju bajke, rekao je Dačić i poručio da svi sa Zapada mogu da pričaju o istočnoj orijentaciji Srbije, a oni sami imaju promet sa Rusijom i Kinom "milion puta više nego Srbija".

Ministar insotranih poslova Velike Britanije je u Kini. Uveli ste sankcije Rusiji, a spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom vam raste. Austrija nam deli lekcije za banke, ali Rajfajzen može da radi u Rusiji, ilustrovao je Dačić.

Dačić je poručio da je Srbija nezavisna i samostalna zemlja, koja vodi računa o nacionalnim i državnim interesima.

Osuđujemo napad na Ukrajinu i kršenje teritorijalnog integriteta, kao što i vi osuđujete kršenje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, dodao je Dačić.

Poštujem kolege, ali nije mi lako. Od šest predstavnika sa Zapadnog Balkana, četvoro su Albanci - Priština, Albanija, Osmani iz Severne Makedonij i Dritan Abazović, a vi govorite da Srbija utiče na Balkan, istakao je on.

Prema rečima Dačića, Evropa 20 godina priča o evropskim integracijama Srbije navodeći kao uslove rušenje vlasti Slobodana Miloševića, njegovo hapšenje, hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Kosovo i EU su dva paralelna koloseka, to ste vi iz Brisela pričali i nemojte da ste naivni i da govorite o kriterijumima. Evo, Albanija je 100 odsto usaglašena, pa joj ne ide najbolje, dodao je.

Sada neko kaže da Srbija treba da prizna Kosovo za članstvo u EU. Da čujemo, je li to uslov, upitao je Dačić.

Ministarka inostranih poslova Kosova Donika Gervala rekla je EU može samo da dobije od članstva demokratskih država sa Zapadnog Balkana koje su spremne za to.

Ako na obe strane promenimo stav, to može biti obostrano brza, dobra i uspešna priča, rekla je Gervala i podsetila da je Kosovo u decembru prošle godine podnelo kandidaturu za članstvo u EU.

Čekamo sledeći korak i optimistični smo da će se to uskoro dogoditi, dodala je ona.

Gervala je rekla da je EU politička i ekonomska unija, bazirana na vrednostima i principima, vladavini prava, demokratiji, poštovanju ljudskih i manjinskih prava.

Dat nam je odgovor kada bismo mogli biti spremni za EU i smatram ga veoma ozbiljnim. To je cilj na kojem možemo raditi i biti spremni kada EU bude spremna, kazala je Gervala.

Ministar inostranih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani podsetio je da je njegova zemlja u procesu ustavnih promena, koje bi trebalo da budu sprovedene do kraja godine.

Ono što je problem, dodao je Osmani, atmosfera je toksična zbog pokretnih meta koje su postavljane, frustracije su se akumulirale, slojevi i slojevi.

Čak i kad doneste dobre vesti, građani nisu sigurni u njih, istakao je Osmani.

Ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković naveo je da je EU tu zemlju godinama ostavljala po strani.

Konaković je istakao da BIH "nikad nije propustila priliku da propusti priliku".

To je naša odgovornost. Danas sam optimističan o budućnosti BIH u EU, jer smo se pomerili. Lako je kreirati konflikte i kriti se iza Milorada Dodika, ali moramo da promeniti pristup, naveo je on.

Sutra će Predstavnički dom potvrditi pet od 14 zakona koji su uslov za napredovanje na evropskom putu, najavio je Konaković.

Moramo da uskočimo u taj voz, znamo da je sve zbog Ukrajine, ali moramo ga iskoristiti, dodao je.

Aleksandre Adam, bivši savetnik francuskog predsednika Emaneuela Makrona, istakao je da je realnost da je ruska agresija na Ukrajina vratila proces proširenja na agendu EU.

On je podsetio da je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao da bi 2030. godine Unija mogla da bude spremna za nova proširenja.

Tu su dva datuma u pitanju - 2030. godina da se EU reformiše i bude spremna da primi nove članice, ali postoji i datum do kojeg države kandidati treba da budu spremne i ispune neophodne reforme, objasno je Adam.

On je naglasio da je Makron prošlog maja istakao da nije pitanje da li će zemlje biti članice, niti kada - što pre to bolje, već način na koji će se to učiniti.

Šefica slovenačke diplomatije Tanja Fajon rekla je da je 2030. godina važna poruka Bledskog strateškog foruma, možda čak i istorijska poruka da će Unija tada biti spremna za proširenje

Posle rata u Ukrajini, postoji drugačija atmsofera u Savetu EU da je potrebno integrisati Zapadni Balkan, navela je Fajon i pozvala sve strane da iskoriste zamah.

Unija treba da učini sve da se reformiše, a zemlje Zapadnog Balkana da nas uvere da čine napredak. Ako ne iskorstimo trenutak ove godine, opet ćemo zbog izbora izgubiti mnogo vremena, kazala je Fajon i pozvala na "razmišljanje van okvira".

Fajon je uverena i da datum koji je Mišel naveo nije iznet bez ozbiljnog promišljanja.