Zbog toga je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel objavio posebnu izjavu o migracijama, koja nije deo zvanične završne deklaracije, u kojoj je naveo da su migracije "evropski izazov koji traži evropski odgovor" i da će EU "slediti sveobuhvatan pristup migracijama".

Sukob oko migracija u poslednjem trenutku usledio je dan nakon burnog samita Evropske političke zajednice, kada lideri nisu uspeli da ostvare nikakav napredak u rešavanju regionalnih kriza na Južnom Kavkazu i Zapadnom Balkanu.

Na kraju samita EU, poljski premijer Mateuš Moravjecki preuzeo je odgovornost za neuspeh u usaglašavanju stavova o migracijama.

Izneo sam veoma snažno naš stav na plenarnoj sednici i odlučio da stavim veto na deo deklaracije koji se odnosi na migracije, rekao je Moravjecki.

Mađarski premijer Viktor Orban bio je posebno zapaljiv, rekavši da su ostale članice EU primorale Poljsku i Mađarsku da ranije ove nedelje potpišu plan EU za reformu migracija, ali da neće podržati bilo kakav kompromisni stav u Granadi.

Posle toga, nema šanse da bude bilo kakvog kompromisa i dogovora o migracijama, jer smo, pravno rečeno, silovani. A kada ste silovani i primorani da prihvatite nešto što vam se ne sviđa, nemoguće je da podržite bilo kakav kompromis i dogovor, rekao je Orban.

Traženje načina da se smanji broj izbeglica i migranata koji ilegalno stižu u Evropu bilo je visoko na dnevnom redu u Granadi. Migracije ostaju ključna briga za blok, posebno uoči evropskih izbora sledeće godine i usred sve većeg populizma koji često podstiče antiimigrantsku retoriku.

Za razliku od spora o migracijama, 27 lidera postiglo je dogovor o ostatku deklaracije, koji uključuje i pasus o proširenju EU, dan nakon što su ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i nekoliko drugih lidera zemalja kandidata za članstvo u EU učestvovali na samitu Evropske političke Zajednica.

U deklaraciji se navodi da je "proširenje geostrateško ulaganje u mir, bezbednost i prosperitet“, ali se ne pominju konkretne zemlje. Prihvaćen je i ključni zahtev Francuza i Nemaca, pa je u tekst ušla i odredba da su reforme EU neophodne za prijem novih članova.

Nemački kancelar Olaf Šolc zalagao se i za izmenu načina na koji EU donosi odluke i insistirao je da je "potrebno da se važne odluke usvajaju samo sa kvalifikovanom većinom“, a ne jednoglasnošću svih lidera EU, što često dovodi do toga da jedna ili nekoliko zemalja blokiraju ostale.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je danas po završetku samita da se "gradi konsenzus“ o "geopolitičkoj transformaciji Evrope“.

Moramo da krenemo brže, ali nije doneta nikakva odluka, jer su jedni protiv, a drugi za veoma konvencionalni proces pristupanja, rekao je Makron.

Na završnoj konferenciji za novinare, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen založila se za proširenje, rekavši da bi to bilo "korisno za zemlju koja je pristupila EU“, ali i za "EU u velikoj meri“. (kraj) is/mk