Kako je objasnio, u tom periodu biće beleženo koje kompanije koriste gasove sa efektom staklene bašte u proizvodnji, kako bi se kasnije došlo do fer cene i to na proizvode koji u EU dolaze sa spoljnih tržišta, a imaju veliki ugljenični otisak.

Žiofre je dodao da će se kada istekne tranziciona faza preći na naplatu taksi i da do tada partneri EU imaju vreme da se pripreme i da pripreme svoje industrije.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević istakla je da prema statistici EU predstavlja najvećeg trgovinskog partnera Srbiji koja više od 60 odsto ukupnog izvoza ostvaruje sa EU.

Ona je rekla da u kategoriji proizvoda u čiju je izradu uključena proizvodnja ugljenika 19,2 odsto ima ugljenični otisak i da je reč o tome da bi trećina proizvoda koji se izvoze u EU trebalo da plati karbon taksu.

Miščević je dodala da prema podacima Privredne komore Srbije više od 500 kompanija iz Srbije spada pod firme koje su pod nadzorom za naplatu karbon takse, a da najveći udeo sa 11,1 odsto zauzimaju kompanije iz energetskog sektora i 5,6 odsto čeličane.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da je kada je pokrenut beogradski dijalog bila ideja da se razgovara o tome kako da se Zapadni Balkan kreće ka evropskoj perspektivi i da je tom idejom obuhvaćeno mnogo tema, među kojima je i energetska tranzicija.

Jedan važan diplomata je rekao da je energetska tranzicija važna koliko i vladavina prava, rekla je Liht i ocenila da se ispostavilo da će bez energetske tranzicije teško biti moguće zaštiti ljudska prava.

Ona je dodala da ne voli da navodi loše primere, ali da je dovoljno stara da se seti da je rumunski lider Nilolae Čaušesku pao ne zbog toga što su ljudi bili gladni, već jer su se smrzavali.

Stariji istraživač u Centru za evropske političke studije (CEPS) u Briselu Kristijan Egehofer istakao je u razgovoru sa novinarima da je situacija na Zapadnom Balkanu teška i da se energetski sektor suočava sa kolapsom, kao i da većina elektrana na ugalj nije usklađena sa direktivom za velika postrojenja za sagorevanje.

On je rekao da je teško dobiti novac od privatnih investitora u ovakvoj situaciji i da su potrebna javna ulaganja.

Egehofer je dodao da ako se odluke donesu brzo, tranzicija može početi 2026. godine, te da bi bilo potrebno osam godina da se zatvore elektrane na ugalj i izgrade novi kapaciteti na obnovljivu energiju, koja uključuje i biomasu.

Viši gostujući istraživač na Institutu za energetske studije na Oksfordu Aleksandar Kovačević istakao je da 31. decembra ističu materijalne obaveze iz ugovora o energetskoj zajednici koje zemlje nisu ispunile i da se ne zna kakva će biti dalja situacija i kako će se te obaveze reflektovati na period posle 1. januara.

"Ne znamo kakakv će biti položaj elektroprivreda u odnosu na evropsko tržište karbon kredita, kakva će biti finansijska situacija u kojoj će elektroprivrede moći da investiraju. Kada kažete dekarbonizacija kažete investicije", rekao je Kovačević i dodao da su investicije neizvesnije nego u prethodnih 17 godina.

Upitan šta to znači za građane, Kovačević je rekao da će se problemi u snabdevanju električnom energijom poput onih u zimi 2021/2022. nastaviti i pogoršavati.

"Problemi održivosti, kvarova, poplava, klizišta ne čekaju da mi donesemo političke odluke, oni imaju svoju dinamiku koja se pogoršava iz godine u godinu", rekao je Kovačević.

On je dodao da je jasno da je potreban novi sporazum između EU i zemalja Zapadnog Balkana o tome kako se dalje radi u oblasti energetike, koji je međusobni odnos i kako će se te investicije dalje razvijati. (kraj) vbr/and/dj