BEOGRAD -
Glavni regionalni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Peter Tabak izjavio je danas da se u Srbiji ove godine očekuje rast BDP od 3,5 odsto i da će on "više biti pod uticajem domaćih, a ne eksternih faktora".
Tabak je, na panelu "Makroekonomski trendovi u 2024", koji je organizovao Savez za fer konkurenciju, rekao da se očekuje da će glavni trgovinski partneri Srbije u evrozoni, kao što su Nemačka i Italija, ove godine "rasti, ali ne dovoljno brzo" i naveo da će prema proceni Svetske banke "rast evrozone biti svega 0,4 procenata, a u narednoj godini 0,7".
Glavni trgovinski partneri Srbije će malo brže rasti što će ubrzati rast Srbije, ali eksterni faktori verovatno neće biti dovoljni da se dovoljno ubrza rast. Dobra stvar je da će domaći faktori doprineti rastu potrošnje, rekao je Tabak i dodao da se očekuje da će kasnije realan rast plata biti ubrzan.
Prema njegovim rečima, planirani rast investicija u Srbiji do 2027. godine, plus tekuće javne investicije, "daće dodatni podsticaj rastu".
On je rekao da "globalni i regionalni šokovi", kao što su rat Ukrajine i Rusije, konflikt u Izraelu imaju negativan uticaj na globalni rast.
Možemo da očekujemo određena unapređenja, ali treba biti spreman da se reaguje na ove šokove", istakao je Tabak.
Upitan koliko Srbiji treba da bi dostigla ostatak Evrope kada je u pitanju životni standard, odnosno razvijenosti, Tabak je ocenio da bi Srbija za 40 godina mogla da dostigne standard evropskih zemalja ukoliko bi se ubrzao rast BDP, ali je istakao da su potrebne institucionalne promene, ne samo veće investicije, nego one koje će pomoći rastu u budućnosti.
On je ocenio da je upravljanje državnim preduzećima jedno od klučnih pitanja i istakao da je "potrebno bolje donošenje odluka" u tim preduzećima.
"Unapređenje efikasnosti državnih preduzeća do nivoa privatnih pomoglo bi da se BDP poveća za dva odsto", istakao je on.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob ocenila je da Srbija ima dobar zakonodavni okvir, ali da ima probleme kada je u pitanju implementacija.
Srbija mora da se pomeri u smislu implementacije da bi poslovno okruženje moglo bolje da funkcioniše i da bi bilo održivije, istakla je ona.
Ona je rekla da se održivost bazira na zelenoj transformaciji i smanjenju nejednakosti.
Žakob je kao primer navela da "ako planiramo razvoj infrastrukture u Beogradu treba razmišljati kao da smo u 2050, a ne u 1990. godini".
Poruka koju želimo da podelimo je da je zelena transformacija prilika i suština održivosti, ali zahteva participaciju, učešće, posvećenost svih zainteresovanih strana, istakla je ona.
Ona je rekla da je "Srbija dostigla 25 odsto realizacije ciljeva održivog razvoja u odnosu na to gde bi trebalo da bude 2030. godine, što je iznad globalnog proseka koji je 18 odsto" i izrazila nadu da će u narednih sedam godina doći do ubrzanja.
Ključni element, što se tiče Agende 2030, jeste da su ljudi u centru, smanjenje nejednakosti tako da oni koji su najranjiviji budu deo transformacije, rekla je Žakob.
Ona je ocenila da je Srbija "veoma dobra" kada je u pitanju digitalizacija, da je mnogo toga urađeno, ali je "to rađeno iz institucionalnog nivoa, ali ne iz perspektive korisnika".
Žakob je najavila da će "digitalizacija biti refokusirana" u narednih par godina, odnosno biće fokusirana na one koji nisu bilo u fokusu.
Nikola Vuletić iz UniCredit banke rekao je da je optimista kada je u pitanju povećanje stope rasta u Srbiju u 2024. godini.
Da li će biti tri ili 3,5 nije bitno, bitno je da će rast verovatno dolaziti iz rasta privatne potrošnje, usporavanja inflacije i vraćanja u targetirane koridore do kraja godine, smanjenje kamatnih stopa, rast opšteg nivoa zarada. Sve će to uticati na rast privatne potrošnje, rekao je on.
Vuletić je ocenio da cena energenata može da bude jedan od izazova u budućnosti.
On je rekao da se u drugoj polovini ove godine očekuje smanjenje kamatnih stopa, da će ono biti do 0,75 odsto i istakao da "inflacija i kamate idu dole". (kraj) vbr/lč
