Ona je na debati Evropskog parlamenta "Srbija: Demokratija na raskršću", u vezi sa inicijativom da se u Srbiju pošalje misija stručnjaka da procene situaciju u vezi sa izborima i postizbornim događanjima, istakla da EP nije svrstan ni na jednu stranu, već da podržava principe koji su važni za EP.

Dodala je da obustava evropskih fondova zbog nedostatka saradnje vlasti u Srbiji ne bi bila usmerena protiv građana, već bi bila poslednja mogućnost da se režimu u Srbiji kaže da takvo ponašanje nije prihvatljivo, jer su IPA fondovi vezani za vladavinu prava i mora da se reaguje ako nisu ispunjeni demokratski uslovi.

Želeli bismo da bude istrage i ad hok misije, i da se proveri da se novac evropskih fondova troši na pravi način, a da oni koji se žale dobiju pristup podacima o onome što se dešavalo na izborima, rekla je Fon Kramon.

Evroparlamentarac Andreas Šider rekao je da Zapadni Balkan mora da bude u Evropskoj uniji i da se ne može dopustiti da ono što je uspostavio Aleksandar Vučić, a to su fantomski birači, svuda bude prihtaljivo.

Želimo istragu i da Evropska komisija prouči kako se troše evropski fondovi u Srbiji, i da se razmotri situacija u vezi sa pristupnim pregovorima, rekao je Šider.

"Aleksandar Vučić i Ana Brnabić znaju da se igraju vatrom i budućnošću svoje zemlje", istakao je Šider.

Evroparlamentarac Klemen Grošelj rekao je da se eventualna rezolucija EP o izborima ne bi odnosila na građane Srbije već na vlast "koja misli da je zemlja njihova svojina".

Građani Srbije moraju da dobiju osnovno pravo na poštene izbore, rekao je Grošelj.

On je istakao da je takvo ponašanje neprihvatljio za zemlju koja je u procesu pristupanja EU i da ga je zapanjila "brutalnost izborne krađe, jer nije ni bilo pokušaja da se nepravilnosti prikriju, zbog čega je potrebna nezavisna istraga".

Dodao je da je to preduslov za demokrtasku budućnost Srbije.

Grošelj je naglasio da je šokiran sudbinom studenata i brutalnošću policije, jer to pokazuje nazadovanje demokratije u Srbiji i upozorio da će ono što će biti posle izbora u Srbiji definisati sudbinu čitavog Zapadnog Balkana.

"Zapanjujuće je na koji se način Vlada Srbije obračunala najoštrije sa studentima koji su budućnost zemlje, dok su ljudi za krijumčarenje oružja i napad u Banjskoj optuženi za sitna krivična dela, i bili su 30 dana u kućnom pritvoru, iako su pokušali da započnu novi rat na Balkanu", rekao je Grošelj.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić tražila je da se u Srbiju pošalju pravni stručnjaci da ispitaju izborne nepravilnosti, i da upute preporuke koje i vlast i opozicija moraju da ispune, kako bi se izbori održali pod normalnim predizbornim uslovima.

Ona je ocenila da je normalno da građani EU ne žele da ulažu novac u "korumpirani i kriminalni režim Aleksandra Vučić i izbornu krađu", napominjući da su policija i tužilaštvo učestvovali u izbornoj krađi, iako je mnogo novca iz IPA fondova uloženo u reformu pravosuđa i državne uprave.

Kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović istakao je da eventualna rezolucija ne bi bila usmerena na kažnjavanje građana već na zaustavljanju korumpirane vlasti koja krši zakon i koja je pokrala izbore.

On je naveo da su se građani Srbije usprotivili režimu, da su ljudi bili besni i tužni i da su zbog toga izašli na ulice, jer je bilo očigledno da je bilo krađe.

Obratili smo se tužilaštvu i policiji ali nije bilo odgovora, i zato pozivamo na međunarodnu podršku i drago nam je zbog rezolucije, rekao je Lazović.

Dodao je da su pritisci na birače i kontrola medija užasni, kao i da je opozicija postigla jedan od najbljih rezultata u protekloj deceniji, zbog čega je vlast morala da se bavi prevarom u vezi sa biračkim spiskovima, što je novi način izborne krađe.

Tražimo ad hok misiju EP i hitnu nezavisnu istragu uglednih eksperata, rekao je Lazović i dodao da im je drago što mogu da računajuna Evropu i što Evropa može da računa na Srbiju.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović rekao je da je Srbija u dubokoj krizi nakon neadekvatne reakcije države na dva masovna ubistva u maju 2023. godine zbog kojih niko nije pozvan na odgovornost.

Dodao je da se usred te krize desio incident u Banjskoj, pa je Aleksandar Vučić odlučio da će biti izbora, jer je to bio jedini potez kojim je mogla da se skrene pažnja sa tog incidenta.

Izbori su bili tu da prikriju to da je Srbija ili znala da se planira napad u Banjskoj, a nije ništa učinila, ili da službe bezbednosti nisu uopšte znale šta se dešava, rekao je Grbović.

On je ocenio da je država preoblikovala izbornu volju garđana uz pomoć Ministarstva državne uprave i loklalne samouprave i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Grbović je naveo da su birači seljeni iz opština gde nema izbora da glasaju u Beogradu, i da je to bilo u do sada nezabeleženom obimu, ali da je reakcije vlasti bila da su to bili najčistiji izbori svih vremena.

Građani su zbog toga izašli na ulicu, a vlasti su odgovorile silom i brifingom ambasdora Rusije, rekao je Grbović.

Dodao je da su studenti hapšeni zbog navodnog pokušaja promene ustavnog poretka, iako su protestvovali zbog izborne krađe, čime je Srbija uskladila svoju politku sa Rusijom, umesto da joj uvede sankcije.

Jasno je da režim Aleksandra Vučića nije demokratski i zastrašujuće je sjedinjenje njegove stranke i države, svaka institucija je odbacila da čak i razmatra dokaze o izbornoj krađi i zato nema poverenja u njih, rekao je Grbović.

Kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović rekao je da su građani Srbije očekivali dobre vesti iz EP, i da su one sada i stigle, što je snažan poziv svima koji bi da Srbija bude u EU.

On je rekao da je opseg izborne prevare najveći zabeležen i da bi svi trebalo da budu upoznati sa tim.

Međunarodna istraga će pokazati da Aleksandar Vučić nije pobedio ni na parlamentarnim izborima i zato tražimo poništavanje svih izbora, rekao je Zelenović.

On je zaključio da će rezolucija EP biti prvi korak napred na evropskom putu Srbije i njenom budućem članstvu u EU. (kraj) vbr/bdb/dj