STRAZBUR -
Pribeov izveštaj, koji se pominje u rezoluciji Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, nastao je 2015. kada je penzionisani direktor Evropske komisije Rajnhard Pribe predvodio tim stručnjaka koji su posredovali između aktera u Makedoniji, na vrhuncu političke krize i sastavili izveštaj o sistemskim problemima s vladavinom prava u toj zemlji.
Motiv za takav izveštaj bio je objavljivanje telefonskih razgovora, koji su nezakonito prisluškivani, a koji su razotkrili brojne korupcione prakse tadašnje vladajuće partije VMRO-DPMNE, uključujući mešanje u rad pravosuđa, manipulacije izbornog procesa, kontrolu nad medijima i potpuno odsustvo nadzora nad bezbednosnim službama.
Prema ocenama stručnjaka, nezavisni eksperti bili su direktniji u dijagnostifikovanju problema od redovnih izveštaja Evropske komisije, koji su često pisani previše tehničkim jezikom.
Pribe i saradnici mogli su da izađu iz formaliziranog kalupa EU izveštavanja, ali je izveštaj ipak nosio autoritet Evropske komisije koja ga je naručila i objavila.
Nedugo posle objavljivanja Pribeovog izveštaja, uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta Eduarda Kukana, Knuta Flekenštajna i Iva Vajgla, sklopljen je Pržinski sporazum lidera četiri najveće partije u Makedoniji, koji je doveo do prelazne vlade i uslova za fer izbore, koji su se održali godinu i po dana kasnije.
Takav izveštaj izrađen je i za Bosnu i Hercegovinu, a objavljen je u decembru 2019. godine.
U tom slučaju prepoznato je "zabrinjavajuće nazadovanje" u oblasti vladavine prava i naglašeno je da pravosudni sistem ne uspeva da se izbori sa ozbiljnim slučajevima kriminala i korupcije. (kraj) vbr/ivt
