Plan rasta Zapadnog Balkana, vredan šest milijardi evra, predviđa i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom EU, dok je u slučaju Beograda i Prištine dodatni preduslov i "konstruktivni" angažman u dijalogu i primena sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o njegovoj implementaciji, prenosi RTS.

"Reformske agende koje će dostavljati zemlje Zapadnog Balkana treba da sadrže objašnjenje na koji način će doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom EU", navedeno je u tekstu usvojene pozicije.

Ta pozicija predstavlja "pregovarački mandat" zemalja članica za predstojeće razgovore sa Evropskim parlamentom, čije je zeleno svetlo takođe potrebno kako bi plan rasta za Zapadni Balkan postao operativan, saopšteno je u Briselu.

Kao prvi preduslov za korišćenje sredstava iz fonda za rast navodi se poštovanje efikasnih demokratskih mehanizama.

"To uključuje višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, vladavinu prava, uključujući nezavisno i funkcionalno pravosuđe, kao i osnovna prava, što podrazumeva slobodu izražavanja, slobodu medija i garanciju poštovanja svih ljudskih prava", naglašeno je u tekstu.

Pregovarački mandat zemalja članica (Saveta EU) nadovezuje se na predlog Evropske Komisije za uspostavljanje plana za rast, dodatno pojašnjavajući i razvijajući neke od njegovih elemenata, ciljeve fonda i preduslove za podršku EU, saopšteno je u Savetu EU.

Jedna od ključnih promena, kako je navedeno, odnosi se na jačanje uloge zemaja članica u upravljanju fondom, posebno u usvajanju reformske agende zemlja Zapadnog Balkana i odobravanju plaćanja.

Evropska komisija je 8. novembra 2023. predstavila novi plan rasta za Zapadni Balkan sa paketom proširenja.

Proklamovani cilj plana rasta je ubrzavanje socio-ekonomske konvergencije Zapadnog Balkana i EU i podsticaj regionu da ubrza tempo reformi vezanih za buduće članstvo u EU.

U tu svrhu je predložen novi finansijski instrument za reformu i rast Zapadnog Balkana, za period od 2024. do 2027, koji se sastoji od 2 milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde evra povoljnih kredita.

Prema predlogu, novac bi bio isplaćen tek po ispunjenja dogovorenih reformi.

Kada zakonski predlog bude usvojen, šest partnera sa Zapadnog Balkana će biti pozvano da podnesu pojedinačne reformske agende koje će preduzeti tokom perioda od 2024. do 2027.

Nedostatak primene bi značio da se novac može preneti na druge korisnike, navedeno je u predlogu Evropske komisije.(kraj) vem/ivt/bdr