"Prerasli smo u Uniju sa 27 članica i demokratiju u kojoj postoje sloboda i otvorene granice. Saradnja je još važnija u trenutku kada ponovo imamo rat na evropskom tlu, pa je i potreba da radimo zajedno veća", ističe Žiofre.

Navodi da su rat u Ukrajini i sukob u Gazi najveći izazovi sa kojima se EU suočava, zbog čega je promenjena i percepcije politike proširenja.

"Geopolitička situacija se promenila i verujemo da postoji potreba da se nove zemlje integrišu u Uniju. To je u geostrateškom interesu EU", naglasio je Žifore i dodao da se u obzir politike proširenja uzimaju Ukrajina, Gruzija i Moldavija kao novi kandidati, ali i balkanske zemlje, među kojima je i Srbija.

Nakon junskih izbora za Evropski parlament, Žiofre očekuje da će se novoformirana Evropska komisija fokusirati na proces proširenja.

"Verujemo da je strateški cilj koji je Srbija izabrala za sebe, a to je da postane članica EU, važan za građane i trebalo bi da idemo napred i ubrzamo reforme", ukazao je Žiofre.

Objašnjava i da su ključna pitanja osnova, poput reformi u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, pluralizma u medijima i odnosima Beograda i Prištine.

Žiofre je naglasio i da je Evropa zajednička kuća, te da su zemlje Zapadnog Balkana u planu rasta za period od 2024. do 2027. godine, a koji se odnosi, pre svega, na ekonomiju i preraspodelu oko šest milijardi evra sredstava.

"Plan rasta i razvoja je odgovor na potrebu da se ubrza proširenje, da damo injekciju procesu koji već dugo traje. Ideja je da imamo reforme za novac. Srbija je u procesu izrade reformske agende, a cilj je da se poveća konkurentnost privrede kao i socioekonomski rast", kazao je Žiofre.

On je istakao da je plan rasta zasnovan na četiri stuba - intergraciju Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, međusobna regionalna integracija, distribucija novca i sprovođenje reformi. (kraj) vbr/dj